6. februara 1999. godine, u francuskom zamku Rambuje, otvorena je mirovna konferencija koja će u istoriji ostati upamćena ne kao trijumf diplomatije, već kao ciničan uvod u brutalnu i protivpravnu agresiju na jednu suverenu zemlju. Ovi „pregovori“ poslužili su kao poslednje formalno pokriće za bombardovanje SR Jugoslavije, flagrantno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i rušenje međunarodnog pravnog poretka.
Domaćin skupa, francuski predsednik Žak Širak, dočekao je delegacije Vlade Srbije i kosmetskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU. Međutim, ono što je predstavljeno kao šansa za mir, pretvorilo se u ultimatum. Tokom 17 dana u izolovanom dvorcu, postalo je jasno da je reč o velikoj improvizaciji i „buldožer diplomatiji“ koju je predvodila Medlin Olbrajt, tadašnji državni sekretar SAD.
Cilj nije bio istinski kompromis, već otimanje Kosova i Metohije, ili potpisom na kapitulaciju ili ratom. Srbiji je na sto stavljen „Privremeni sporazum“ čije su ključne odredbe bile neprihvatljive za bilo koju suverenu državu: faktička okupacija zemlje kroz neograničeno kretanje i imunitet NATO trupa na celoj teritoriji SRJ, kao i referendum o nezavisnosti Kosmeta nakon tri godine.
Tekst sporazuma doziran je na kašičicu, da bi se u poslednjem trenutku pojavio u celosti, po principu „uzmi ili ostavi“. Olbrajtova je bila precizna i nemilosrdna prema srpskoj delegaciji: „Ako ovo ne prihvatite, bombe će da padaju.“ Iako su pojedini evropski i ruski predstavnici pokušavali da ublaže pritisak, američki stav je bio presudan.
Teren za ovakav scenario prethodno je pripremio Vilijam Voker, šef misije OEBS-a i diplomata sa iskustvom u CIA, iskonstruisanim izveštajem o događajima u Račku, koji je poslužio kao okidač za krizu. Rambuje je bio farsa u kojoj nije bilo prostora za promenu ijednog zareza u ponuđenom papiru. Bio je to hazerderski pokušaj da se legalizuje secesija južne srpske pokrajine.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Krah ovih tobožnjih pregovora označio je kraj političkih sredstava. Nepunih mesec dana kasnije, 24. marta 1999. godine, NATO je započeo agresiju na SRJ bez odobrenja Saveta bezbednosti, čime je svet uveden u eru sile umesto prava.
Piše: Petar Nikolajev
