Generacije budućih inženjera spremale su ispite iz njegove „Više matematike”. Radivoj Kašanin, profesor Beogradskog univerziteta i akademik, najveći deo radnog veka posvetio je nastavi i razvoju domaće matematičke nauke. Danas se navršava 37 godina od njegove smrti, 30. oktobra 1989. u Beogradu.
Rođen 1892. u Belom Manastiru, školovao se u Osijeku i Novom Sadu, a matematiku i astronomiju studirao u Beču, Zagrebu i Budimpešti. Prvi svetski rat prekinuo mu je studije. Mobilisan je u austrougarsku vojsku i upućen na ruski front, da bi posle rata obrazovanje nastavio u Parizu. Na Sorboni je diplomirao 1921. godine.
Već naredne godine postao je asistent Tehničkog fakulteta u Beogradu, a doktorirao je 1924. Univerzitetsku karijeru gradio je do zvanja redovnog profesora, u koje je izabran 1939. Bavio se diferencijalnim jednačinama, teorijom funkcija i primenjenom matematikom, povezujući matematička istraživanja sa mehanikom i astronomijom.
Posebno mesto u njegovom radu imali su udžbenici. „Viša matematika”, objavljena u dva obimna toma, služila je studentima tehničkih fakulteta kao osnova za savladavanje predmeta od kojeg je zavisio nastavak njihovih studija. U televizijskom razgovoru koji je Milan Vlajčić snimio 1979. ostalo je sačuvano i Kašaninovo lično svedočanstvo o dugom profesorskom i naučnom radu.
Matematičkim institutom rukovodio je od 1951. do 1958, a potom predsedavao njegovim Naučnim savetom. Bio je i rektor Tehničke velike škole, redovni član i potpredsednik Srpske akademije nauka. U biografiji Instituta posebno se izdvaja podrška koju je pružao mladim matematičarima na početku njihovog istraživačkog rada.
FOTO: Matematički institut SANU, arhiva
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
