Nemačka industrija nastavlja da tone. Samo u metaloprerađivačkoj i elektroindustriji od 2019. godine nestalo je oko 320.000 radnih mesta, od čega je čak 103.000 izgubljeno samo u poslednjoj godini.
Prema podacima udruženja poslodavaca, ukupan broj zaposlenih u nemačkoj industriji pao je na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina. Proces deindustrijalizacije se ubrzava, a kompanije sve češće zatvaraju pogone ili sele proizvodnju u inostranstvo.
Najteže su pogođene metalna i elektroindustrija, koje su decenijama bile stub nemačke ekonomije. Visoke cene energije, jaka konkurencija iz Azije, slaba potražnja i preterana birokratija navode sve više firmi da smanjuju broj zaposlenih ili potpuno zatvaraju pogone.
Ovi podaci dolaze u trenutku kada nemačka ekonomija već beleži višegodišnju stagnaciju. Dok političari i dalje pričaju o „zelenoj tranziciji“ i digitalizaciji, stvarnost na terenu pokazuje da Nemačka gubi hiljade kvalitetnih, dobro plaćenih radnih mesta koja teško mogu biti zamenjena u uslužnom sektoru.
Stručnjaci upozoravaju da ovakav trend dugoročno ugrožava ne samo ekonomiju, već i socijalnu stabilnost zemlje. Manje radnih mesta znači manje doprinosa u penzione i zdravstvene fondove, dok istovremeno raste pritisak na socijalne programe.
Posebno je teško pogođena automobilska industrija. Samo kompanije poput Volkswagena, Boscha i ZF Friedrichshafen najavile su ili već sprovele smanjenje od preko 50.000 radnih mesta u poslednje dve godine. Mnoge fabrike prelaze na kraće radno vreme ili planiraju selidbu proizvodnje u istočnu Evropu i Aziju.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, udeo industrije u nemačkom BDP-u opada već nekoliko godina zaredom. Dok je 2019. godine industrija činila oko 23,5% bruto domaćeg proizvoda, danas je taj procenat pao ispod 21%. Istovremeno, broj kompanija koje razmatraju selidbu proizvodnje iz Nemačke dostigao je rekordne nivoe.
Visoke cene električne energije i dalje predstavljaju jedan od glavnih problema. Nemačke industrijske cene struje i dalje su među najvišima u Evropi, što posebno pogađa energetski intenzivne grane poput hemijske industrije, proizvodnje čelika i aluminijuma. Mnoge kompanije navode da su troškovi energije postali neodrživi i da direktno utiču na odluke o zatvaranju pogona.
Osim toga, sve je manje novih investicija u nemačku industriju. Prema istraživanju Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), broj kompanija koje planiraju veća ulaganja u Nemačkoj pao je na najniži nivo u poslednjih 15 godina. Umesto toga, sve više firmi ulaže u inostranstvo, što dodatno slabi domaću industrijsku bazu i smanjuje broj radnih mesta u zemlji.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
