Azili su mesta gde psi dolaze u nadi da će dobiti drugu šansu. Ali u stvarnosti, mnogi od njih žive u uslovima koji su daleko od onoga što bi jedno živo biće smelo da trpi. Hladni boksovi, buka, stres, nedostatak kontakta sa ljudima — sve to već nagriza njihovo zdravlje. Ali postoji još jedan, tihi, opasniji problem o kojem se retko priča: loša hrana za pse u azilima (formula.sashariess.rs).
I to nije samo hrana slabijeg kvaliteta. Često su to granule sa isteklim rokom, ustajale, pokvarene, jeftine, pune hemije i otpada iz industrije. Ono što na deklaraciji piše „za pse“, u stvarnosti je samo ono što industrija ne može da proda ljudima.
I takva hrana stiže psima koji su već iscrpljeni, bolesni, uplašeni, nervozni i na ivici snage.
Loša ishrana — nevidljivi uzrok njihove patnje
Mnogi psi u azilima već imaju oslabljen imuni sistem. Žive u stresu, u kontaktu su sa drugim bolesnim psima, a organizam im je već opterećen borbom za opstanak. Kada na to dodamo hranu lošeg kvaliteta, posledice postaju još gore.
Šta se dešava kada pas jede pokvarene ili nekvalitetne granule?
- upale kože i neprestano češanje
- prolivi i povraćanje
- gubitak dlake
- slabljenje vida
- iscrpljenost i apatija
- ubrzano starenje
- poremećaji jetre i bubrega
- Pas možda jede — ali njegovo telo polako propada.
Životinje nas bolje uče odnosima nego ljudi
Zašto se u azilima daje loša hrana?
Ne zato što neko želi zlo životinjama.
Već zato što su azili preopterećeni, bez dovoljno finansija i bez dovoljno ljudi.
Kad na vrata dođe kamion sa džakovima hrane kojima je istekao rok — to izgleda kao spas.
Ali zapravo nije.
Ta hrana često sadrži plesni, bakterije i toksine koji direktno truju organizam psa.
I tako, u mestu koje bi trebalo da bude sigurno, psi unose ono što im još više ugrožava zdravlje.
Azili nisu krivi — sistem jeste
Ovo nije optužba na račun ljudi koji rade u azilima.
Već upozorenje da psi u azilima preživljavaju na granici izdržljivosti, posebno kada je reč o ishrani.
Mnogi od njih dobijaju ono što se „nađe“ i što se „može“.
A njihova tela plaćaju cenu.
Šta se može promeniti?
Rešenje nije jednostavno, ali počinje od jedne stvari:
da shvatimo da hrana nije sitnica — to je osnov opstanka psa.
Kada pas dobija lošu hranu, njegov organizam se gasi.
A kada jede nutritivno bogatu hranu, i u azilu, on dobija šansu da živi duže, zdravije i mirnije.
I dok mnoge druge stvari u azilima ne možemo rešiti preko noći — o ovome možemo početi da govorimo odmah.
Na kraju
Ovaj tekst nije napisan da bi nekoga osudio.
Napisan je da osvetli ono što se najčešće gura pod tepih:
psi u azilima su već ranjeni životom — a mi ih često hranimo nečim što ih dodatno ruši iznutra.
Ako kažemo da ih volimo, onda im moramo dati i hranu koja ne donosi još više bola.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pročitajte originalni teks OVDE.
Piše: Olja Janković
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
