Istorija SMS komunikacije počela je 3. decembra 1992. godine, kada je britanski inženjer Neil Papworth sa računara poslao kratku poruku „Srećan Božić“. Poruku je primio direktor kompanije Vodafone na telefonu Orbitel 901. Time je započela era tekstualne komunikacije.
Poruka nije poslata sa mobilnog telefona, već sa personalnog računara povezanog na internu mrežu, preko SMS centra sistema. Inženjer Neil Papworth ručno je uneo tekst, dok je telefon Orbitel 901 mogao samo da primi poruku. Tehnologija je tada bila ograničena, a SMS zamišljen kao sporedna mrežna funkcija.
Srpsko iskustvo SMS-a razvijalo se paralelno sa ranim fazama mobilne telefonije. Prva mobilna mreža u Srbiji, počela je sa radom 31. decembra 1994. godine, a SMS je ubrzo postao ključni vid komunikacije zbog visokih cena poziva. Nastala je kultura „cimanja“, kao i široka upotreba „ošišane“ latinice, odnosno pisanja bez kvačica na slovima č, ć, š, ž i đ, kako bi se uštedeli karakteri i izbegli tehnički problemi u ranim SMS sistemima.
Tržište je brzo prihvatilo i dodatne SMS usluge, od naručivanja melodija do logotipa za telefone. Podaci RATEL pokazuju da je tokom 2024. godine poslato oko 3,64 milijarde SMS poruka, što potvrđuje trajnu ulogu ovog servisa u bankarskim obaveštenjima, marketingu i bezbednosnim sistemima.
Prva komercijalna usluga pokrenuta je u Finskoj 1994. godine, dok je razmena poruka između različitih operatera postala moguća tek 1999. godine. Veliki doprinos popularnosti dala je kompanija Nokia, uvodeći T9 sistem za brže kucanje. Početkom 21. veka SMS je postao dominantan oblik svakodnevne komunikacije, sve dok aplikacije poput WhatsApp, Viber i Messenger nisu preuzele ulogu komunikacije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija je ušla u svetsku istoriju komunikacija još 1962. godine, kada je prvi satelitski TV signal između Evrope i Severne Amerike nosio sliku Belog anđela iz srednjovekovnog srpskg Manastira Mileševa kod Prijepolja. Isti simbol mira potom je poslat i u svemir, kao poruka čovečanstva.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
