Nova studija Instituta za napredne studije (IHS), izrađena po nalogu Radničke komore Gornje Austrije, izazvala je ozbiljne potrese u austrijskom zdravstvu. Rezultati pokazuju da pacijenti koji posećuju privatne ordinacije, imaju dodatno osiguranje ili mogu da plate iz sopstvenog džepa znatno kraće čekaju na planirane operacije od građana koji zavise isključivo od javnog sistema.
U istraživanju je učestvovalo 810 osoba operisanih tokom prethodne tri godine u javnim i crkvenim bolnicama Gornje Austrije. Čak 13,1 odsto ispitanika navelo je da im je ponuđeno da ubrzaju termin odlaskom u privatnu ordinaciju, dok je 9,1 odsto dobilo mogućnost da ranije stigne na operaciju uz privatnu doplatu. Traženi iznosi kretali su se od 200 do čak 8.600 evra.
Razlike u čekanju bile su velike. Pacijenti bez privatnih mogućnosti čekali su u proseku 20 nedelja, dok su oni koji su koristili više privatnih puteva do operacione sale čekali svega 7,5 nedelja. Građani sa dodatnim zdravstvenim osiguranjem čekali su osam nedelja. Na dužinu čekanja uticali su i prihodi i obrazovanje: ljudi sa manjim primanjima čekali su 24, a imućniji 18,5 nedelja. Ipak, autori upozoravaju da rezultati pokazuju povezanost, ali sami po sebi ne dokazuju direktnu uzročnost u svakom pojedinačnom slučaju.
Predsednik Austrijske lekarske komore Johanes Štajnhart oštro je odbacio, kako je rekao, paušalno optuživanje oko 50.000 lekara za korupciju. On je zatražio izvinjenje Radničke komore i osporio metodologiju istraživanja. Međutim, tokom gostovanja u emisiji „ZIB 2“ nije neposredno odgovorio ni posle ponovljenog pitanja da li privatni pacijenti zaista brže dobijaju termine za operacije. Umesto toga, poručio je da treba ojačati javno zdravstvo, poboljšati uslove rada i rasteretiti ambulante.
Radnička komora traži zabranu svih prednosti koje nisu zasnovane na zdravstvenoj hitnosti, javne i uporedive liste čekanja, nezavisno mesto za žalbe i zakonsko pravo na operaciju u roku od 12 nedelja. Prema propisima Gornje Austrije, termini bi trebalo da se određuju isključivo prema medicinskim, organizacionim i socijalnim kriterijumima.
Studija ne daje osnov za proglašavanje svih austrijskih lekara korumpiranim, ali otvara pitanje koje se ne može ukloniti ljutitim saopštenjima: da li u sistemu koji se predstavlja kao solidaran novac ipak odlučuje ko će ranije dobiti lečenje. Za građane koji mesecima trpe bolove, a nemaju hiljade evra za doplatu, odgovor na to pitanje važniji je od međusobnih optužbi institucija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
