Među Srbima iz sela Lokvice, smeštenog na padinama Šar-planine, u blizini Prizrena, sa kolena na kolena gotovo sedam vekova, prenose se priče o vremenu kada je i ovaj kraj bio pod carom Dušanom, najmoćnijim vladarom u srpskoj istoriji.
Naime, selo je udaljeno nekoliko kilometara od manastira Svetih Arhangela, koji je bio Dušanova zadužbina, a potomci čuvaju neobičnu priču o njihovom pretku, koji je bio jedan od graditelja manastira.
– Moj predak se zvao Gruja, a posle ženidbe, sa suprugom je bio svega nedelju dana, a onda je morao u kuluk, na gradnju manastira. Posle nekoliko godina, govori se, punih sedam, supruga je poslala sina da mu odnese jabuke, a on sina, iako je naše selo udaljeno svega nekoliko kilometara od manastira, do tada uopšte nije video. Besan zbog toga što nije mogao da vidi sina sve to vreme, skočio je sa njim u Bistricu, uz reči da ako on kuluči kod cara Dušana, neće to da radi i njegov sin – ispričao nam je Vekomir Repić, rodom iz sela Lokvice, koji dodaje da su priču o pretku Gruji, prenosili sa kolena na koleno.
Sagovornik ističe da postoji još jedna priča vezana za njegovo rodno selo i cara Dušana.
– Takođe se generacijama pripoveda da je car Dušan imao vanbračnu kćerku u našem selu, kao i da je tu i sahranjena. Istina je da oko sela postoji nekoliko starih napuštenih grobalja, a za jedno se tvrdi da je iz srednjeg veka – a da li je veliki srpski vladar zaista imao vanbračnu kćer nema nigde potvrđeno u zapisima iz tog vremena – zaključuje Repić.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Car Dušan je bio sahranjen u manastirskoj porti Svetih Arhangela a njegove mošti ispod sarkofaga je 1927. pronašao prof.dr Radoslav Grujić, koji ih je odatle u kartonskim kutijama preneo za Beograd. Držao ih je neko vreme u svojoj kući, kako ne bi bile oskrnavljenje, a posle izvesnog vremena tajno su prebačene u sedište Patrijaršije.
Prenos moštiju u crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu obavljen je 1968. godine u posebno sačinjenom sarkofagu koji je smešten u posebnu mermernu grobnicu, uz južni zid glavnog broda crkve.
Piše: Siniša Kostić
