Visokoproteinska ishrana postala je jedan od najpopularnijih trendova u svetu ishrane, ali endokrinolog prof. dr Vesna Srećković Dimitrijević iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije upozorava da preteran unos proteina može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Kako ističe, ključ pravilne ishrane nije u ekstremima, već u ravnoteži svih hranljivih materija.
Profesorka navodi da su se preporuke o ishrani poslednjih godina značajno promenile, pa se danas savetuje veći unos proteina, dok se količina ugljenih hidrata smanjuje. Ovakav trend povezuje sa popularnošću fitnesa, treninga snage i lekova poput Ozempika, koji mogu doprineti gubitku mišićne mase.
Prema njenim rečima, dugotrajna hiperproteinska ishrana može dodatno da optereti bubrege i poveća rizik od hroničnih oboljenja, naročito kod osoba koje već imaju metaboličke poremećaje ili sklonost ka bolestima bubrega. Dodaje i da ishrana bogata proteinima životinjskog porekla može povećati rizik od pojedinih malignih i kardiovaskularnih bolesti.
Profesorka smatra da su mediteranska i posna ishrana među najboljim načinima očuvanja zdravlja, jer obezbeđuju dovoljno vlakana, vitamina i drugih korisnih hranljivih materija. Naglašava da organizmu nisu potrebni samo proteini, već i ugljeni hidrati i masti u odgovarajućem odnosu, zbog čega nijedna ekstremna dijeta nije dobro dugoročno rešenje.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
