Prepodobna Teodora Aleksandrijska ostala je u pamćenju Crkve kao veliki primer pokajanja, smirenja i trpljenja nepravde. Posle teškog pada, napustila je svetovni život, prerušila se u muškarca i pod imenom Teodor stupila u muški manastir, gde je svoj greh okajavala postom, molitvom i najtežim poslušanjima.
Teodora je živela u Aleksandriji i bila udata za čestitog čoveka. Podlegavši iskušenju i učinivši preljubu, ubrzo se gorko pokajala. Igumanija jednog ženskog manastira poučila ju je da nijedan greh nije veći od Božjeg milosrđa kada se čovek iskreno kaje. Ne želeći da je muž spreči u nameri da život posveti Bogu, ostrigla je kosu, obukla mušku odeću i predstavila se kao monah Teodor.
U manastiru je godinama živela u strogom podvigu, a njen pravi identitet nikome nije bio poznat. Bratija je videla njeno poslušanje, smirenje i molitveni trud, ali nije znala tajnu koju je čuvala. Bog je njeno pokajanje proslavio i darom čudotvorstva.
Najteže iskušenje nastupilo je kada je jedna devojka rodila dete i lažno optužila monaha Teodora da je otac. Teodora je mogla jednom rečju da dokaže nevinost, ali bi time otkrila da je žena. Ćutke je prihvatila tuđu krivicu, bila pretučena i isterana iz manastira. Sedam godina živela je u maloj kolibi ispred manastirskih vrata, podižući dete kao svoje i trpeći glad, žeđ, mraz i vrućinu.
Kasnije je ponovo primljena u obitelj, gde je nastavila tihi podvig i vaspitavanje dečaka. Tek posle njene mirne smrti monasi su otkrili da je monah Teodor zapravo žena. Tada su razumeli i njenu nevinost i veličinu žrtve koju je podnela. Oni koji su je oklevetali sa suzama su tražili oproštaj, dok je njen muž, saznavši istinu, došao u manastir i kasnije i sam primio monaški čin.
Žitije Prepodobne Teodore svedoči da istinsko pokajanje nije očajanje, već povratak Bogu. Ona nije opravdavala svoj pad, ali nije ni izgubila nadu u milost Božju. Njeno trpljenje klevete, briga o nevinom detetu i potpuno odricanje od sebe učinili su je primerom snage vere koja grešnika preobražava u svetitelja.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
