Lepo ponašanje menjalo se kroz vreme, a neka pravila koja su nekada važila danas zvuče gotovo neverovatno. Dok danas sedimo uspravno i jedemo viljuškom, antička elita u Grčkoj i Rimu jela je poluležeći na levoj strani, oslanjajući se na lakat. Ovaj običaj, poznat kao triclinium, preuzet je od Grka i smatran je znakom prestiža, ali i dobrim za varenje.
Mnogo kasnije, viljuške su u delovima Evrope izazivale sumnju. Pojedini sveštenici kritikovali su ih kao izraz preterane raskoši, a jedna vizantijska princeza izazvala je zgražanje u Veneciji jer je koristila zlatne viljuške umesto prstiju. Iako nije postojala zvanična crkvena zabrana, otpor je bio stvaran. U viktorijanskoj Engleskoj žene su, pak, muškarcima mogle da poklone samo nešto ručno rađeno ili jeftinu sitnicu – skupi darovi smatrani su neprikladnim.
U 20. veku pravila bontona preselila su se na nove tehnologije i vaspitanje. Tokom 1940-ih američka telefonska kompanija ohrabrivala je ljude da se osmehuju dok razgovaraju telefonom jer se osmeh „čuje“ u glasu. Istovremeno, psiholog Džon Votson savetovao je roditeljima da ne grle i ne ljube decu, već da im se samo rukuju – kako ih ne bi razmazili.
Čak je i pozdravljanje imalo svoje specifičnosti. Herodot je zapisao da su se Persijanci iste klase ljubili u usta, dok su pripadnici nižih činova padali ničice.
Danas nam se ova pravila čine čudnim, ali ona jasno pokazuju koliko se pojam pristojnosti menjao kroz vekove – i koliko će se verovatno menjati i ubuduće.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
