Prepodobni Simeon Stolpnik Divnogorac ostao je upamćen kao jedan od najvećih podvižnika ranog hrišćanstva, svetitelj koji je još od detinjstva pokazivao izuzetnu posvećenost Bogu. Njegov život, ispunjen molitvom, postom, čudesima i duhovnim uzdizanjem, vekovima predstavlja nadahnuće pravoslavnim vernicima kao primer potpune predanosti Hristu.
Prema predanju, Simeon je rođen kao plod usrdnih molitava svoje majke Marte, kojoj je Sveti Jovan Krstitelj u viđenju najavio rođenje sina predodređenog za posebnu službu Bogu. Još od najranijeg detinjstva Simeon je pokazivao neobične darove i podvižničku prirodu. Hranio se skromno, izbegavao svaku raskoš i već kao dete zadivljavao okolinu svojom mudrošću i pobožnošću.
Posle smrti oca i velikog zemljotresa koji je pogodio Antiohiju, Simeonov život krenuo je putem potpunog duhovnog posvećenja. Kao veoma mlad stigao je u manastir prepodobnog Jovana Stolpnika, gde je započeo podvige koji su prevazilazili uobičajene ljudske mogućnosti. Već u detinjstvu stupio je na stub, po čemu je i dobio naziv stolpnik, provodeći dane i noći u molitvi, postu i slavljenju Boga.
Simeon je dobio mnoge darove od Gospoda isceljivao je bolesne, isterivao nečiste duhove, prorokovao buduće događaje i tešio narod koji mu je dolazio po savet i pomoć. Njegova molitva smatrana je snažnim osloncem mnogima koji su prolazili kroz bolesti, stradanja i životne nevolje.
Posebno mesto u njegovom životu zauzima Divna Gora, po kojoj je i dobio naziv Divnogorac. Na tom mestu podigao je manastir, okupljao monahe i nastavio svoj podvižnički život. Iako je težio samoći i tihovanju, glas o njegovim čudima proširio se daleko, pa su mu dolazili ljudi iz raznih krajeva tražeći blagoslov, savet i utehu.
Prepodobni Simeon Stolpnik Divnogorac ostao je upamćen kao svetitelj koji je čitav svoj život posvetio služenju Bogu i bližnjima. Njegovo žitije svedoči o snazi vere, istrajnosti u podvigu i neprekidnoj težnji čoveka ka duhovnom usavršavanju. Zato ga Crkva i danas poštuje kao velikog ugodnika Božjeg.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
