Delegacija Evropskog parlamenta koja od 22. do 26. oktobra boravi u Srbiji radi posmatranja vanrednih parlamentarnih izbora sastavljena je pretežno od poslanika čije države priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Njihovi javni stavovi, dokumentovani u poslednjim godinama, pokazuju da većina ne prihvata srpski ustavni okvir u kome su tzv. Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije. U takvom sastavu postavlja se pitanje da li će njihova ocena izbornog procesa biti nepristrasna ili će služiti kao instrument pritiska koji može doprineti osporavanju rezultata i političkoj nestabilnosti.
Šef delegacije Andreas Schieder više puta je javno podržavao Aljbina Kurtija, opisujući ga kao najbolju šansu za stabilnost i evropski put tzv. Kosova. Kritikovao je mere Evropske komisije prema Prištini kao jednostrane i okrivljivao Beograd za tenzije. Kao član parlamentarnih delegacija za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, Schieder operiše pretpostavkom da je tzv. Kosovo zaseban politički subjekt. Austrija je tzv. Kosovo priznala 2008. godine. Ista osoba je 2023. bila deo posmatračke misije na srpskim izborima i javno govorila o nepravilnostima, što je kasnije korišćeno u kampanjama protiv vlasti.
Njegov zemljak Helmut Brandstätter išao je korak dalje. Nakon sastanka sa separatistom Kurtijem 2022. godine javno je izjavio da sve članice Evropske unije i Srbija treba da priznaju tzv. Kosovo. To nije neutralna ocena izbornog procesa, već direktan zahtev da Srbija odustane od svog zvaničnog stava o teritorijalnom integritetu. Kada poslanik sa takvim stavom dolazi da prati glasanje, njegov izveštaj teško može biti odvojen od političkih ciljeva koji se kose sa srpskim nacionalnim interesom.
Sličan obrazac važi i za ostale članove. Sunčana Glavak i Gordan Bosanac dolaze iz Hrvatske, a oboje su bili ili jesu uključeni u delegacije za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i tzv. Kosovom. Holanđanin Ingeborg ter Laak dolazi iz zemlje koja je takođe priznala Kosovo i učestvovala je u raspravama o izveštajima za Zapadni Balkan. Kosma Złotowski iz Poljske predstavlja državu koja je lažnu državu Kosovo priznala. Njihovi nacionalni i grupni stavovi u Evropskom parlamentu ne osporavaju nezavisnost Kosova, što unapred postavlja okvir u kome će se ocenjivati srpska unutrašnja politika i izbori.
Izuzetak je Tamás Deutsch (Patriote). Fidesz se tradicionalno manje zalaže za uslovljavanje Srbije priznanjem. Njegovo prisustvo ne menja dominantan sastav delegacije.
Evropski parlament formalno ne zahteva de jure priznanje kao uslov za članstvo, ali praktična politika većine članica i rad relevantnih delegacija tretiraju „normalizaciju“ kao prihvatanje realnosti odvajanja. Kada posmatrači sa takvim stavovima dolaze da ocenjuju izborni proces u Srbiji, pitanje njihove nepristrasnosti u odnosu na srpske nacionalne interese postaje legitimno. Iskustvo iz prethodnih misija pokazuje da se izveštaji o nepravilnostima lako pretvaraju u politički alat za osporavanje izbornih rezultata i pritisak na institucije. U sadašnjem sastavu delegacije taj rizik nije zanemarljiv.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
