Ulice oko Kalemegdana na današnji dan, 3. septembra 1939. godine, postale su staza na kojoj su se nadmetali najmoćniji bolidi tog vremena. Beograd je, u trenutku kada je Evropa već zakoračila u rat, ugostio Veliku nagradu (Grand Prix) – poslednju međunarodnu automobilsku trku tog ranga pre Drugog svetskog rata.
Takmičenje je održano povodom 16. rođendana kralja Petra II, pod pokroviteljstvom kraljice Marije. Nemačka je dva dana ranije napala Poljsku, a Britanija i Francuska su na dan trke objavile rat Trećem rajhu.
Između 50.000 i više od 80.000 gledalaca pratilo je 50 krugova na stazi dugoj gotovo 2,8 kilometara. Ruta je vodila od „Srpske krune“, današnje Biblioteke grada Beograda, kroz Tadeuša Košćuškog, pored kule Nebojše, zatim duž Save, Karađorđevom i Pariskom ulicom.
Zbog ratne neizvesnosti startovalo je samo pet vozača. Za Mercedes-Benc nastupili su Manfred fon Brauhič i Herman Lang, za Auto Union Tacio Nuvolari i Herman Paul Miler, a Beograđanin Boško Milenković vozio je znatno slabiji Bugati T51.
Lang je odustao nakon što mu je kamenčić razbio staklo i povredio oko. Nuvolari je sa poslednjeg mesta stigao do pobede u vremenu 1:04:03,8. Fon Brauhič zaostao je 7,6, a Miler 31,6 sekundi. Milenković je, uprkos problemima sa motorom i hlađenjem, završio četvrti, sa 19 krugova zaostatka.
Kralj Petar II uručio je trofej Nuvolariju, kome je to bila poslednja pobeda na Velikoj nagradi. Beograd je time zauzeo posebno mesto u istoriji automobilizma kao domaćin poslednjeg velikog trkačkog spektakla pre sedmogodišnje ratne pauze.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
