Posle gotovo dva veka neprekidnog rada, tradicionalna porodična pekara „Backerei Weber“ u nemačkom mestu Bišofsheim kod Majntala zatvoriće svoja vrata 27. juna. Odlaskom poslednjeg vlasnika Klausa Vebera u penziju i bez naslednika spremnog da nastavi posao, biće ugašena peć koja je još od 1826. godine hranila generacije meštana i predstavljala simbol jednog vremena u kojem su zanat, porodična tradicija i lokalna zajednica bili neraskidivo povezani.
Pekara ,,Weber“ nije bila samo mesto gde se kupovao hleb. Tokom šest generacija postojanja postala je deo identiteta ovog kraja. Miris sveže pečenog hleba i peciva godinama je okupljao stanovnike, a svakodnevna kupovina često je bila prilika za razgovor, razmenu vesti i održavanje komšijskih veza koje su danas sve ređe.
Vlasnik Klaus Veber, koji se približava sedmoj deceniji života, ističe da najveći problem nije samo nedostatak naslednika. Njegov sin nije želeo da nastavi porodični posao, dok nijedan od obučenih šegrta nije bio spreman da preuzme odgovornost i rizik vođenja zanatske radnje. Istovremeno, pekarski zanat poslednjih godina suočava se sa brojnim izazovima, rastućim troškovima energije, sve složenijom administracijom, nedostatkom radne snage i zahtevnim noćnim radom.
Prema podacima nemačkih pekarskih udruženja, broj tradicionalnih zanatskih pekara već godinama opada. Male porodične radnje teško mogu da izdrže konkurenciju velikih trgovačkih lanaca i industrijske proizvodnje, koja kupcima nudi niže cene i širu dostupnost proizvoda. Promenile su se i navike potrošača, pa sve više građana hleb i pecivo kupuje u supermarketima i diskontima.
Gašenje pekare Weber zato predstavlja mnogo više od zatvaranja jednog preduzeća. Za mnoge stanovnike Bišofshajma to je kraj dela lokalne istorije i još jedan znak da tradicionalni zanati polako nestaju pred izazovima savremenog doba. Sa poslednjim hlebovima koji će izaći iz peći 27. juna završava se priča duga 200 godina, ali i jedno poglavlje života zajednice koje će ostati upamćeno među generacijama.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
