Švajcarska je odlučila da uvede nova pravila koja će iz korena promeniti položaj tražilaca azila i osoba sa privremenom zaštitom: od sada, oni neće smeti da putuju u inostranstvo, čak ni unutar šengenskog prostora, a naročito ne u svoje matične zemlje. Državni sekretarijat za migracije moći će da odobri putovanje samo u izuzetnim okolnostima, na primer, u slučaju smrti ili teške bolesti bliskog rođaka.
Na prvi pogled, mera deluje strogo. Ali iza nje stoji poruka o odgovornosti i zaštiti. Jer kako opravdati da neko traži azil, tvrdeći da mu je povratak nemoguć, a istovremeno odlazi u zemlju iz koje je navodno morao da pobegne? Švajcarske vlasti ovim potezom žele da spreče zloupotrebe sistema, ali i da vrate kredibilitet pojmu zaštite, da azil ponovo znači sigurnost za one kojima je stvarno potreban.
Ipak, postoje i izuzeci. Osobe iz Ukrajine, koje uživaju status privremene zaštite, biće izuzete iz zabrane. One će moći da borave u Ukrajini do 15 dana svakih šest meseci, uz obrazloženje da odlazak u ratom pogođenu zemlju ne znači i kraj potrebe za zaštitom.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Švajcarska, pritisnuta novim migracionim talasom i krizom koja potresa Evropu, sve otvorenije pokazuje da vreme popustljivosti prolazi. Odluke poput ove, kojima se ograničava kretanje migrantima, nisu izraz strogoće već pokušaj da se sačuva smisao azila i zaštiti ono poverenje koje sistem drži na nogama. Jer azil nije nagrada, već odgovornost, a odgovornost se ne meri rečima već ponašanjem. I za mnoge koji žive u dijaspori, ovo je jasna poruka – zemlje domaćini ne traže savršenstvo, ali traže iskrenost i znaju tačno kad je poverenje potrošeno.
Piše: Stefan Bogdanović
