Prosečna veličina praćenih populacija divljih kičmenjaka smanjena je za čak 73 odsto između 1970. i 2022. godine, pokazuje novi izveštaj Svetskog fonda za prirodu. Najteže su pogođeni slatkovodni ekosistemi, gde je prosečan pad dostigao čak 85 odsto.
Izveštaj „Living Planet Report 2026“ zasnovan je na 35.803 praćena trenda u populacijama 5.790 vrsta kičmenjaka širom sveta. Posle slatkovodnih vrsta, najveći pad zabeležen je kod kopnenih populacija, 69 odsto, dok su morske populacije u proseku smanjene za 59 odsto.
Važno je, međutim, pravilno razumeti broj od 73 odsto. On ne znači da je planeta izgubila 73 odsto svih životinja, već da se prosečna veličina populacija koje naučnici prate smanjila za toliko u posmatranom periodu. WWF navodi da su glavni uzroci uništavanje staništa, klimatske promene, zagađenje, prekomerni ribolov i lov, kao i širenje poljoprivrede i infrastrukture.
Ipak, izveštaj donosi i važnu nijansu. Oko polovine praćenih populacija danas je stabilno ili raste, što pokazuje da zaštita prirode može da da rezultate kada se primenjuje dovoljno dugo i sistematski. WWF kao primere oporavka navodi pojedine populacije tigrova, slonova, morskih kornjača i tune.
Upozorenje zato nije samo ekološko. Nestanak ili drastično smanjenje životinjskih populacija utiče na proizvodnju hrane, kvalitet vode, oprašivanje biljaka, ribarstvo i stabilnost čitavih ekosistema od kojih zavise i ljudi. Novi podaci pokazuju da se gubitak biodiverziteta više ne može posmatrati kao udaljeni problem prirode, već kao pitanje koje direktno ulazi u ekonomiju, poljoprivredu i svakodnevni život.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
