Pola vaše krvi je nemačko: Ta polovina je istekla na Kolubari!

Aleksandar Mišić, sin slavnog vojvode Živojina Mišića, ostao je upamćen kao jedan od simbola srpskog otpora u Drugom svetskom ratu. Kao oficir Jugoslovenske vojske u otadžbini, zarobljen je tokom nemačke operacije protiv snaga generala Dragoljuba Mihailovića u Struganiku, a streljan je u Valjevu 1943. godine. Njegovo držanje pred smrt ušlo je u istoriju kao primer hrabrosti i nepokolebljivosti.

Aleksandar Mišić bio je sin vojvode Živojina Mišića i Lujze Mišić, rođene Krikner, koja je bila nemačkog porekla. Upravo zbog toga, prema predanju, nemački oficir pokušao je da ga nagovori da se pozove na svoje poreklo i tako sebi spase život.

Na reči: „Pola vaše krvi je nemačko“, Aleksandar je odgovorio rečenicom koja je postala legenda srpskog otpora:

„Ta polovina je istekla na Kolubari. Ja sam Srbin i sin srpskog vojvode. Umreću kao Srbin.“

Odbio je svaku mogućnost saradnje ili pomilovanja, ostajući veran svojoj zakletvi i otadžbini.

Pred samo streljanje zatražio je da mu odvežu ruke kako bi navodno zavezao pertlu na cokuli. Kada je odjeknula komanda za paljbu, skinuo je cokulu i svom snagom je bacio prema nemačkim vojnicima. Taj poslednji čin prkosa ostao je upamćen kao simbol njegovog nepristajanja na pokornost ni u poslednjim trenucima života.

Rođen u porodici jednog od najvećih srpskih vojskovođa, Aleksandar je bio obrazovan oficir i jedan od cenjenih ljudi u štabu generala Dragoljuba Mihailovića. Njegova pogibija predstavljala je težak gubitak za četnički pokret u zapadnoj Srbiji.

Priča o Aleksandru Mišiću i danas se prenosi kao svedočanstvo lične hrabrosti, odanosti otadžbini i spremnosti da se za svoja uverenja podnese najveća žrtva. Njegovo ime ostalo je povezano sa porukom da se čast, poreklo i ljubav prema otadžbini ne mogu kupiti niti spasiti po cenu odricanja od sopstvenog identiteta.

Piše: Stefan Stojanović