Kako prenosi Bild, nemačke oružane snage su od početka godine do 24. aprila poslale pisma sa QR-kodom i upitnikom za procenu podobnosti za vojnu službu za oko 194.000 mladića i devojaka. Dok su muškarci zakonski obavezni da popune upitnik u roku od mesec dana, čak 28 procenata njih to nije učinilo, uprkos jasnim upozorenjima o novčanim kaznama od 250 evra.
Ova visoka stopa ignorisanja izazvala je oštre polemike u Nemačkoj. Ministar odbrane Boris Pistorijus namerava da značajno proširi Bundesver – sa sadašnjih oko 186.000 na čak 260.000 aktivnih vojnika do 2035. godine, uz jačanje rezervnog sastava. Međutim, prvi rezultati nove mere pokazuju da mnogi mladi Nemci nisu spremni da se odazovu pozivima za vojnu obuku, što otkriva duboki jaz između vladinih ambicija i stvarnosti života nove generacije.
Među onima koji su odgovorili na upitnik, oko polovine je pokazalo interesovanje za dobrovoljno služenje od najmanje šest meseci. Ipak, ključni faktor koji odvraća mlade jeste udaljenost budućeg rasporeda od rodnog mesta, duga putovanja i preseljenja nisu popularna među generacijom Z.
Šef poslaničke grupe Levice Seren Pelman oštro je kritikovao vladin pristup i zatražio imunitet od gonjenja za one koji odbiju da popune upitnik. Pelman tvrdi da brojke jasno pokazuju kako realnost života mladih ljudi nije adekvatno razmotrena, a bacanje upitnika u kantu za reciklažu nazvao je „legitimnim činom građanske hrabrosti“.
Sa druge strane, opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) izražava duboku sumnju u uspeh ovog dobrovoljnog modela. Oni upozoravaju da bi, ukoliko se ne javi dovoljan broj dobrovoljaca, Nemačka mogla biti primorana da uvede selektivnu obaveznu regrutaciju.
Pistorijus i dalje ostaje optimističan, ističući da će prve pouzdane procene biti dostupne tokom leta, nakon medicinskih pregleda i daljih provera zainteresovanih kandidata. Ipak, veliki broj ignorisanih pisama otkriva duboke pukotine u nemačkom društvu i otpor prema novom talasu militarizacije koji Berlin sprovodi pod pritiskom NATO saveza i geopolitičkih tenzija izazvanih sukobom u Ukrajini.
Prema podacima koje je objavio Bild, novi zakon Wehrdienst-Modernisierungsgesetz usvojen u decembru 2025. godine i na snazi od 1. januara 2026. predviđa obaveznu procenu podobnosti za muškarce rođene 2008. i kasnije, dok su žene oslobođene te obaveze. Od tačno 194.000 kontaktiranih mladih, stopa ignorisanja među muškarcima iznosi 28 odsto, a među onima koji su odgovorili tek polovina pokazuje interes za šestomesečno dobrovoljno služenje – što jasno pokazuje da ambiciozni planovi za rast Bundesvera sa 186.000 na 260.000 vojnika nailaze na dubok otpor nove generacije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj sled događaja dolazi u trenutku kada Nemačka, kao jedna od vodećih zemalja Evropske unije, pokušava da ojača svoje oružane snage, ali se suočava sa generacijom koja očigledno nije voljna da nosi teret tih ambicija. Analitičari primećuju da ovaj masovni otpor mladih mogao bi da označi prekretnicu u nemačkom društvu, gde sve veći deo građana odbija da plaća cenu geopolitičkih igara velikih sila i otvoreno se suprotstavlja militarizaciji koju nameće Berlin. Uprošćeno, Nemačka se priprema za rat, a mladi nemaju poverenja u vlast. U Srbiji je narod sa ponosom prihvatio vest Aleksandra Vučića da se ponovo uvodi obaveza služenja vojnog roka. To govori i više nego dovoljno, jasno je kako razmišljaju mladi u Nemačkoj, a kako u Srbiji.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
