Incident u nemačkoj pokrajini Severna Rajna–Vestfalija u nedelju popodne ozbiljno je poremetio železnički saobraćaj i još jednom otvorio pitanje bezbednosti putnika u javnom prevozu. Mašinovođa regionalnog voza, na liniji između Mindena i Kelna, zatečen je na dužnosti sa čak 2,67 promila alkohola u krvi.
Sumnje su se pojavile kada je voz prošao jednu stanicu bez zaustavljanja i potom stao usred pruge. Osoblje je primetilo neobično ponašanje mašinovođe, probleme sa zatvaranjem vrata i nesigurno upravljanje vozom. Nakon što je kondukter osetio jak miris alkohola, donesena je odluka da se vožnja prekine i obaveste nadležne službe.
Na lice mesta izašla je savezna policija, obavljen je alkotest i mašinovođa je odmah isključen iz saobraćaja. Zbog sumnje na psihičku krizu, upućen je u specijalizovanu ustanovu, a protiv njega je pokrenuta istraga zbog ugrožavanja bezbednosti železničkog saobraćaja.
U vozu se nalazilo oko 250 putnika koji su ostali blokirani na otvorenoj pruzi. Evakuacija je trajala satima: vatrogasci su morali da postave specijalnu platformu kako bi putnici mogli da pređu u zamenski voz. Zbog svega toga došlo je do velikih kašnjenja i poremećaja na više regionalnih linija.
Kompanija koja upravlja linijom saopštila je da je reč o „izolovanom slučaju“ i podsetila na strogu zabranu alkohola i droga za osoblje na lokomotivama. Ipak, javnost ostaje s pravom da pita kako je čovek u takvom stanju uopšte mogao da dođe do upravljača voza punog putnika.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Koliko god da se ovaj incident predstavlja kao izuzetak, činjenica da je mašinovođa sa skoro tri promila alkohola vozio putnički voz pokazuje ozbiljan kvar sistema, a ne samo grešku pojedinca. Kontrole koje zakažu u jednom danu, ugroze stotine ljudi u jednom trenutku. U vremenu kada se građani podstiču da se oslone na javni prevoz kao najbezbedniji vid putovanja, ovakvi slučajevi podrivaju poverenje u institucije. Prava odgovornost počinje tek onda kada se umesto izgovora uvedu stvarne, a ne samo propisane, bezbednosne provere.
Piše: Nina Stojanović
