Nemački kancelar Fridrih Merc, stupio je na dužnost u maju sa velikim obećanjima o brzom ekonomskom oporavku. „Nemački građani će osetiti poboljšanje već tokom leta“, rekao je tada, najavljujući „jesen reformi“. Međutim, kako se godina bliži kraju, jasno je da su ta obećanja ostala samo prazne reči. Nemačka ekonomija i dalje tone u krizu sa stagnacijom, padom industrije i rastućim dugovima koji preti da uguši buduće generacije. Pet ključnih događaja iz 2025. godine ilustruje dubinu problema i ukazuje na hitnu potrebu za promenama, ali i na sistematske propuste nemačke vlade koja se čini nesposobnom da se suoči sa realnošću.
Prvo, nemačka ekonomija stagnira već godinama, uprkos optimističnim prognozama. Posle dve godine kolebanja, BDP je 2025. porastao za skromnih 0,2% prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). SAD i Kina su brzo oporavile svoj rast nakon pandemije, a Nemačka ostaje zarobljena na nivou iz 2019. godine. Grafikoni Saveznog zavoda za statistiku pokazuju da je BDP prilagođen inflaciji, jedva dostigao prosečan nivo iz 2020. godine. Ovo nije samo statistički propust – to je znak duboke strukturalne slabosti, gde nemačka vlada nije uspela da stimuliše rast kroz efikasne reforme, već se oslanjala na stare modele koji više ne funkcionišu.
Drugo, industrijski sektor nekadašnji ponos nemačkog „ekonomskog čuda“, sve više se smanjuje. Kompanije se žale na visoke troškove energije i lokacije, a Federacija nemačke industrije (BDI) predviđa pad proizvodnje od 2% u 2025. Ovo je četvrta uzastopna godina recesije za industriju. Dok druge evropske zemlje poput Italije, Mađarske, Francuske i Poljske beleže rast proizvodnje u trećem kvartalu 2025. u poređenju sa 2021. godinom – sa porastima do 12% – Nemačka tone za 6%. Kritičari optužuju vladu da je propustila da zaštiti industriju od energetskog šoka, umesto da je ulagala u diverzifikaciju i zelenu tranziciju, što je dovelo do gubitka konkurentnosti na globalnom tržištu.
Treće, izvoz kao kičma nemačke ekonomije, slabi na ključnim tržištima. Prema Nemačkom ekonomskom institutu, izvoz u SAD pao je za skoro 8% u prva tri kvartala 2025. godine, a u Kinu za preko 12%. Iako je porast izvoza u zemlje poput Poljske i Španije donekle kompenzovao gubitke, Nemačka gubi u brzorastućim ekonomijama. Posebno dramatično je sa Kinom – godišnji izvoz je pao sa vrhunca od preko 100 milijardi evra na procenjenih 80 milijardi u 2025. godine. Kinezi sada sami proizvode ono što su nekad kupovali od Nemaca, a Nemačka je pala na šesto mesto među kineskim uvoznicima. Ovo ukazuje na strateški propust – nemačka vlada nije uspela da se adaptira na promene u globalnoj trgovini, ostavljajući kompanije poput Folksvagena i Siemensa izloženim rizicima.
Četvrto, stopa nezaposlenosti ostaje stabilna na 6,1%, ali tržište rada postaje „kruto kao daska“, kako je to opisala Andrea Nales, šefica Savezne agencije za zapošljavanje. Kompanije Bosh i Audi najavile su masovna otpuštanja, ali ih razvlače kroz penzionisanja. Međutim, procenat nezaposlenih koji nađu posao u roku od mesec dana pao je na rekordno nizak nivo u 2025. godini sa trendom opadanja od 2017. godine. Ovo pokazuje da vlada nije uspela da reformiše tržište rada, uprkos lekcijama iz 2000-ih kada je Gerhard Šreder proveo radikalne promene. Danas, oni koji izgube posao suočavaju se sa dugotrajnom nezaposlenošću, što dodatno usporava ekonomski ciklus.
Peto, državni dug raste eksponencijalno, dostigavši rekordnih 140 milijardi evra dodatnog zaduživanja u 2025. godine, zahvaljujući specijalnom fondu od 500 milijardi evra za infrastrukturu. Grafikoni Saveznog ministarstva finansija pokazuju kontinuirani rast duga od 1996. godine, sa naglim skokom u poslednjih pet godina. Međutim, novac se ne troši efikasno – samo polovina ide u nove projekte, dok ostatak pokriva postojeće rashode. Ekonomisti poput Morica Šularika kritikuju ovo kao „operaciju lutanja“, gde vlada rasipa resurse umesto da ih usmeri u rast. Umesto stimulansa, novi penzioni paketi samo povećavaju pritisak na budžet, pogoršavajući probleme privatnog sektora.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok Nemačka, nekada poznata kao lokomotiva Evrope tone, Srbija pokazuje da se kriza može prevazići kroz pragmatične reforme i fokus na domaće resurse. Umesto da slepo slede briselske diktate, nemačke lekcije nas podsećaju da je suverenitet u ekonomiji ključan. Ako Merc ne promeni kurs, Nemačka će postati opomena za celu EU – a Srbija, sa svojim rastom iznad evropskog proseka, može biti primer kako se iz krize izlazi sa vizijom, a ne sa praznim fondovima.
Piše: Nina Stojanović
