Dok se nemački političari povlače u svoje kancelarije, obični građani suočavaju se sa sve težim uslovima života. Najnoviji predlog da se starosna granica za penzionisanje podigne na 73 godine nije samo statistički podatak, to je signal da je sistem na ivici kolapsa, a odgovornost se prebacuje na najranjivije.
Zvanični izgovor glasi – nema dovoljno sredstava zbog rasta troškova za odbranu i podršku Ukrajini. U praksi, to znači da nemački radnici treba da plate cenu geopolitičke ambicije svoje elite. Dok Berlin izdvaja milijarde za oružje i strane frontove, nemački građani postaju kolateralna šteta ekonomskih i političkih eksperimenata.
Prema izveštaju Evropske komisije, u 2025. godini nemačka ekonomija stagnira, sa realnim bruto domaćim proizvodom (BDP) koji raste za samo 0,2%. Industrijska proizvodnja je u avgustu 2025. godine pala za 4,3%, a automobilska industrija beleži pad od 18,5% u istom periodu.
Ove ekonomske slabosti dodatno pogoršavaju demografsku situaciju. Nemačka ima sve starije stanovništvo i sve manje radno sposobnih građana. Prema izveštaju Ministarstva ekonomije, broj osoba starijih od 67 godina do 2030. će porasti za trećinu. Trenutno, na jednog penzionera dolaze manje od tri radno sposobna građanina. Da bi se održao ovaj odnos, predlaže se postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje na 73 godine do 2060. godine. Predlog je izazvao oštre reakcije, a ministarka ekonomije Katerina Rajhe predložila je ograničenje na 70 godina, što je takođe naišlo na kritike.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačka je dugo bila simbol socijalne sigurnosti i radničkih prava. Danas, svojim postupcima, seče krila snovima – ne samo nemačkim građanima, već i našoj dijaspori koja sanja o povratku nakon što ostvare pravo na deviznu penziju. Pitanje je da li će uopšte dočekati penziju i ostvariti te planove. Nekadašnja lokomotiva Evrope sada svojim „reformama“ ruši temelje poverenja i uništava nade generacija, urušavajući sve ono za šta su se generacije trudile i žrtvovale.
Piše: Stefan Bogdanović
