Dok su austrijski političari sa ponosom najavljivali „modernizaciju“ penzijskog sistema, hiljade žena starijih od 60 godina ostale su bez posla i bez realne nade da će ga ponovo naći. Prema najnovijim podacima austrijskog Zavoda za zapošljavanje (AMS), koje prenosi portal „oe24.at“, nezaposlenost među ženama od 60 godina od početka 2024. godine – kada je počelo postepeno podizanje starosne granice za penziju žena sa 60 na 65 godina – gotovo je učetvorostručena, dok je kod 61-godišnjakinja porasla čak deset puta. Umesto dužeg i sigurnijeg radnog veka, reforma je donela nagli rast dugotrajne nezaposlenosti, a predstavnice seniora Ingrid Korosec i Birgit Gerstorfer sada traže hitno uvođenje bonus-malus sistema za poslodavce i ozbiljno preispitivanje odnosa prema starijim radnicama.
Kako izveštava „oe24.at“, pozivajući se na martovske podatke iz 2026. godine, u Austriji je registrovano 4.670 nezaposlenih žena od 60 godina – oko tri i po puta više nego na početku reforme. Kod 61-godišnjakinja broj je porastao na 1.900, što je desetostruko više nego u januaru 2024. godine. Stopa nezaposlenosti među šezdesetogodišnjakinjama udvostručena je na 9,5%, dok je kod 61-godišnjakinja skočila sa 1,6% na 8,3%. Iako je broj zaposlenih žena u toj starosnoj grupi u međuvremenu porastao, one koje izgube posao sve teže uspevaju da se vrate na tržište rada, jer ih poslodavci očigledno izbegavaju.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, kako prenose austrijski mediji, uključujući ORF i „Krone“, predsednica Seniorenbunda Ingrid Korosec i predsednica Pensionistenverbanda Birgit Gerstorfer upozorile su da se položaj žena starijih od 50 godina nije popravio, već se dodatno pogoršao. Njihov predlog je uvođenje bonus-malus sistema koji bi nagrađivao firme koje zapošljavaju ili zadržavaju starije radnice, a kažnjavao one koje ih sistematski izbegavaju. Istovremeno, pozvale su zaposlene da se na vreme informišu o modelima poput delimične penzije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovo je još jedan primer promašene socijalne politike koja teret reforme prebacuje na one koji su najmanje zaštićeni. Austrija, država koja se rado predstavlja kao uzor socijalne sigurnosti, podigla je granicu za odlazak u penziju, ali očigledno nije pripremila tržište rada za posledice takve odluke. Umesto podrške, obuke i jasnih podsticaja poslodavcima, hiljade žena dočekale su neizvesnost, dugotrajnu nezaposlenost i strah od siromaštva u starosti. Kada država produži radni vek, a ne obezbedi uslove da ljudi zaista mogu da rade, onda to nije reforma – već nabacivanje problema na leđa građana.
Piše: Nina Stojanović
