Od marta 2026. godine mnogi penzioneri u Nemačkoj primetiće da im je neto penzija manja, iako bruto iznos ostaje isti ili čak raste. Razlog nije formalno smanjenje penzija, već povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje. Prosečan Zusatzbeitrag (Cuzacbajtrag – dodatni doprinos) u okviru Gesetzliche Krankenversicherung (Gezetcliche krankenferziherung – zakonsko zdravstveno osiguranje) porastao je na 2,9%, a taj iznos se direktno odbija od penzije.
Opštu stopu doprinosa i dodatni doprinos dele Deutsche Rentenversicherung (Dojče rentenferziherung – nemačko penzijsko osiguranje) i penzioner, svako po polovinu. Međutim, posebno su pogođeni oni koji pored zakonske penzije primaju i dodatne prihode, poput Betriebsrente (Betribsrente – kompanijska penzija). Na te iznose nema učešća poslodavca, pa penzioner snosi pun doprinos za zdravstveno osiguranje i Pflegeversicherung (Pflegeferziherung – osiguranje za dugotrajnu negu). Dobrovoljno osigurana lica takođe su u nepovoljnijem položaju zbog drugačijeg načina obračuna.
Iako se formalno ne govori o smanjenju penzija, povećanje doprinosa u praksi znači manju isplatu na račun. Penzijsko osiguranje primenjuje izmene s dvomesečnim zakašnjenjem, pa će mnogi tek krajem februara ili marta primetiti razliku, u zavisnosti od termina isplate.
Dodatni problem je to što penzioneri često ne dobijaju posebno obaveštenje o povećanju doprinosa. Potrebno je da sami provere izvod penzije i stanje na računu. Jedna od mogućnosti jeste promena Krankenkasse (Krankenkase – zdravstvena kasa), jer dodatni doprinosi variraju od fonda do fonda. U slučaju povećanja premije, postoji pravo na vanredni raskid ugovora.
Ova promena nije posledica političke odluke o smanjenju penzija, već rasta troškova zdravstvene zaštite. Ipak, za mnoge penzionere s niskim primanjima to predstavlja ozbiljan teret.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pošto se javno govori o povećanju penzija, realnost je da se neto iznosi smanjuju kroz veće doprinose. Sistem time prebacuje rastuće troškove zdravstva na penzionere, umesto da ih ravnomerno raspodeli. Mnogi će osetiti manji priliv novca, a da o tome nisu ni posebno obavešteni.
To u praksi znači tiho smanjenje životnog standarda ljudi koji su decenijama uplaćivali u sistem. Bez ozbiljne reforme finansiranja zdravstva, teret će i dalje padati na one s najmanje prostora za prilagođavanje.
Piše: Stefan Stojanović
