Mnogo pre Instagrama, TikToka i 24Kitchen kanala, kada je kuvar bio prenosno znanje, a ne viralni klip, Srbija je imala svoju heroinu kulinarstva, Spaseniju Patu Marković. Rođena u uglednoj porodici Đurić, školovana u Beču, Pata je znanje iz čuvene škole za domaćice prenela srpskim ženama. Bila je prva dama koja je kroz recepte, obrazovala naciju. Njen „Patin kuvar“ nije bio samo zbirka od 4.000 jela, već priručnik za život ekonomičan, zdrav i srčan.
Tokom šestojanuarske diktature 1929. godine, kada su novine ućutkivane, a parlament raspušten, „Patina čitanka za domaćice“ bila je jedini list koji je prolazio bez cenzure. U njemu je kroz recept za sarmu mogao da prođe i poneka kritika protiv režima. Pata je znala kako da kaže sve, a da ne kaže ništa narod je razumeo, vlast se mrštila.
Istovremeno je bila upravnica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, gde je devojkama prenosila ne samo kako se mesi testo, već i kako se misli svojom glavom. Nije čudo što su je vlasti gledale popreko, a domaćice držale kao ikonu na polici pored soli i kvasca.
Veliki Branislav Nušić, njen veliki poštovalac, pisao je:
„Ministarska ćerka, a sa samo jednom služavkom. Dom joj kao dvor, ponašanje kao kraljice, a duhom skromna i blaga. Kad sa njom govorite, vidite nije Pata kuvarica. Pata je škola.“
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Spasenija Pata Marković nije bila samo kuvarica, bila je urednica, edukatorka i disident. Njena knjiga je više od zbirke recepata, to je dokument o jednoj ženi koja je znala više, smela više i htela bolje. Ona je pokazala da i kuhinja može biti mesto moći, znanja i otpora. Patin kuvar ostaje važno štivo, jer nas uči odgovornosti, samostalnosti i meri.
Piše: Nina Stojanović
