Tagliatelle al tartufo, pasta sa tartufima, na meniju luksuznih italijanskih restorana često košta kao pravo malo bogatstvo. Tajna leži u svežem tartufu – belom iz Pijemonta ili crnom iz Umbrije – koji daje karakterističan miris i ukus. Autentična verzija, posebno sa belim tartufom, sastoji se samo od svežih jajastih tagliatella, putera, parmezana i tanko rendanog tartufa, koji se dodaje tek pri serviranju jer se aroma brzo gubi.
Za kućnu pripremu nije neophodan skupi sveži tartuf. Ulje sa aromom tartufa ili tartufata pružaju sličan utisak uz znatno nižu cenu. Većina komercijalnih ulja koristi sintetički spoj koji oponaša miris, ali pažljivom upotrebom i dalje daju bogat, restoranski rezultat.
Za dve porcije potrebno je 200 g tagliatella, 30 g putera, jedna kašika ulja sa aromom tartufa, 40–50 g sveže rendanog parmezana, jedan čen belog luka, so, biber i oko 100 ml vode u kojoj se kuvala testenina. Testeninu skuvati al dente i sačuvati vodu. U tiganju otopiti puter, kratko propržiti beli luk, dodati vodu od testenine i pastu, a zatim i parmezan, dok se ne stvori kremasti sos. Ulje sa tartufom umešati tek na kraju kako bi se sačuvala aroma.
Ključni trikovi su štedljiva upotreba ulja – dovoljna je jedna kašika – i voda od testenine, čiji skrob povezuje puter i sir u svilenkast sos koji obavija svaku trakicu. Previše ulja lako može da pređe u prejak, „hemijski“ ukus.
Rezultat je kremasta, mirisna pasta koja izgleda i miriše kao da je stigla iz skupog restorana, a sastojci ostaju u okviru prosečnog budžeta. Autentični sveži tartuf ostaje za posebne prilike, dok ova verzija omogućava luksuzni užitak za samo 15 minuta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
