Jedna od najznačajnijih odluka za očuvanje moderne arhitektonske baštine Srbije doneta je na današnji dan u avgustu 2013. godine, kada je Palata Srbija proglašena spomenikom kulture. Time je trajno zaštićeno jedno od najreprezentativnijih zdanja srpske i jugoslovenske arhitekture, čija vrednost prevazilazi državne okvire i predstavlja neprocenjiv deo nacionalnog kulturnog nasleđa.
Palata Srbija, smeštena u srcu Novog Beograda između Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Nikole Tesle, počela je da se gradi u junu 1947. godine kao jedan od prvih velikih objekata na tada tek nastajućem Novom Beogradu. Prvobitni projekat izradio je tim arhitekata predvođen Vladimirom Potočnjakom, a nakon njegove smrti 1956. godine radove je preuzeo beogradski arhitekta Mihailo Mika Janković, koji je značajno unapredio prvobitno rešenje. Zgrada je završena 1959, dok je svečano otvorena 1961. godine, povodom Prve konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja u Beogradu.
Projektovana u obliku slova H, Palata Srbija prostire se na 5.500 kvadratnih metara i ima 744 prostorije. Njenu prepoznatljivu monumentalnost upotpunjuje svečana dvorana pod staklenom kupolom, kapaciteta do 2.000 gostiju. Posebnu vrednost predstavlja enterijer, koji se smatra jednim od pionirskih primera „total dizajna“ u jugoslovenskoj arhitekturi, jer je Mihailo Janković uspeo da arhitekturu, nameštaj, rasvetu i umetnička dela objedini u jedinstvenu i skladnu celinu.
O umetničkom oblikovanju brinula je posebna komisija na čelu sa slikarom Predragom-Peđom Milosavljevićem. U stvaranju enterijera učestvovali su Petar Lubarda sa freskom „Let u kosmos“, Mladen Srbinović sa triptihom-mozaikom „Stvaranje Jugoslavije“, Milo Milunović, Đorđe Andrejević Kun i Marij Pregelj.
Status spomenika kulture Palata Srbija dobila je odlukom Vlade Republike Srbije u avgustu 2013. godine. U vreme donošenja te odluke Aleksandar Vučić obavljao je funkcije prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra odbrane, a proglašenje Palate Srbija spomenikom kulture predstavljalo je jedan od važnih koraka ka sistematskoj zaštiti i očuvanju ovog izuzetnog arhitektonskog i umetničkog zdanja za buduće generacije.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
