Hleb je godinama među prvim namirnicama koje mnogi izbacuju kada žele da se hrane zdravije ili vode računa o nivou šećera u krvi. Ipak, kod tradicionalnog hleba od kiselog testa priča je nešto drugačija, pre svega zbog fermentacije koja može da traje od 12 do čak 48 sati.
Za to vreme bakterije mlečne kiseline počinju da razgrađuju deo skroba još pre nego što hleb stigne na tanjir. Takav proces može da utiče na brzinu kojom glukoza dospeva u krv nakon obroka. Fermentacija istovremeno smanjuje količinu fitinske kiseline, prirodno prisutne u žitaricama, koja može da oteža organizmu da iskoristi minerale poput gvožđa, cinka i magnezijuma.
Ipak, natpis „hleb od kiselog testa“ na pakovanju nije dovoljan da biste znali šta zapravo kupujete. Neki proizvodi prave se pomoću industrijskog kvasca i prolaze fermentaciju od svega nekoliko sati, dok tradicionalna priprema zahteva znatno više vremena. Zbog toga se iza sličnog izgleda i naziva mogu kriti prilično različiti načini proizvodnje.
Najjednostavniji trag nalazi se na deklaraciji. Tradicionalni hleb od kiselog testa pravi se od brašna, vode, soli i prirodnog startera, odnosno fermentisane mešavine brašna i vode. Ako se među sastojcima nalazi industrijski kvasac ili je spisak neuobičajeno dugačak, proizvod verovatno nije napravljen na isti način kao hleb koji je prošao dugu prirodnu fermentaciju.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
