Dok se Nemačka priprema za napet vikend u Erfurtu, austrijski portal „eXpress“ objavio je tekst koji je izazvao veliku pažnju javnosti i otvorio pitanje granica političkog aktivizma. Prema navodima ovog medija, levičarski savez „Widersetzen“ objavio je brošuru namenjenu učesnicima protesta protiv AfD-a, sa praktičnim pravnim savetima za slučaj sukoba sa policijom i krivičnim gonjenjem. Slična dilema otvorena je i u Srbiji, gde je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da proverava sumnje da su studenti u blokadi unapred planirali simulaciju afere „zvučni top“ na protestu 15. marta 2025. godine, dok su predstavnici studenata te navode odbacili kao neistinite.
Prema navodima „eXpressa“, brošura je distribuirana među demonstrantima koji planiraju blokade i akcije građanske neposlušnosti uoči partijskog kongresa AfD-a u Erfurtu. U tekstu se, kako se tvrdi, ne poziva formalno na nasilje, ali kritičari upozoravaju da saveti o postupanju u slučaju krivične odgovornosti mogu da predstavljaju mnogo više od obične pravne pomoći. Time se otvara pitanje da li se pod parolom antifašizma i građanskog otpora zapravo pravi prostor za radikalizaciju i direktan pritisak na institucije.
Upravo zato nemački slučaj podseća na obrasce viđene i u Srbiji tokom blokaderskih protesta. Na društvenim mrežama i preko internih kanala deljena su uputstva učesnicima protesta od toga šta poneti, kako se kretati, kako reagovati u masi, do toga kako se ponašati u kontaktu sa policijom. Sama logistika protesta nije sporna, jer građani imaju pravo da se okupljaju. Međutim, problem nastaje kada se organizaciona uputstva pretvore u političku taktiku opstrukcije, pritiska i pokušaja da se odgovornost prebaci na državu.
Posebno osetljivo pitanje u Srbiji otvorila je afera „zvučni top“. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da prikuplja obaveštenja zbog sumnje da je u dokumentaciji vezanoj za studentske plenume pominjana simulacija upotrebe tog sredstva na protestu 15. marta. Prema pisanju medija, tužilaštvo je naložilo razgovore sa licima koja su javno tvrdila da je „zvučni top“ upotrebljen, kako bi se proverilo na osnovu kojih saznanja su takve tvrdnje iznošene.
Činjenica da se u javnosti pojavljuju navodi o zapisnicima, planovima, simulacijama i organizovanim akcijama pokazuje koliko je protestni pokret u Srbiji izašao iz okvira spontanog studentskog nezadovoljstva i prešao u zonu ozbiljne političke borbe.
U Erfurtu se očekuju brojne blokade i pokušaji ometanja održavanja partijskog kongresa AfD-a, zbog čega su nemačke vlasti zabranile okupljanja na pojedinim prilaznim pravcima i najavile opsežne mere bezbednosti. Obrazloženje vlasti bilo je da blokade mogu ugroziti javnu bezbednost, prolaz hitnih službi i samo održavanje skupa. Savez „Widersetzen“ tvrdi da je reč o udaru na pravo na protest, ali vlasti upozoravaju da demokratsko pravo na okupljanje ne može biti izgovor za blokadu političkog života.
Iza političkih sukoba, i u Nemačkoj i u Srbiji, nalaze se građani – porodice, radnici, stanovnici gradova i ljudi koji žele da javni prostor ne postane poligon za obračune.
Ako se pod izgovorom „borbe protiv fašizma“, „studentske pobune“ ili „građanskog otpora“ dele uputstva za masovne blokade, pritisak na institucije i stvaranje atmosfere vanrednog stanja, onda se mora postaviti ozbiljno pitanje gde prestaje legitimni protest, a gde počinje politička manipulacija. Demokratija podrazumeva pravo na neslaganje, ali i obavezu da zakon važi jednako za sve.
mr Jasmina Dragutinović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
