Decenijama se kroz kolektivno sećanje provlači romantični mit o 14. Zimskim olimpijskim igrama kao o isključivo ‘bosanskom čudu’. Međutim, istorijske činjenice i međunarodno pravo govore drugačije. Sarajevo 1984. nije bio lokalni uspeh, već grandiozni projekat Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, čiji je jedini zvanični pravni sledbenik danas Republika Srbija. Dok su sarajevske planine pružile scenografiju, ‘mozak i mišiće’ ove organizacije, od saveznog budžeta i diplomatske moći Jugoslovenskog olimpijskog komiteta sa sedištem u Beogradu, pa sve do privrednih giganata iz Srbije koji su gradili infrastrukturu, obezbedio je sistem čiji je Srbija bila temelj. Vreme je da se mimo emocija, prizna da čast i institucionalno nasleđe najuspešnijih igara tog doba pravno i istorijski pripadaju državi koja baštini kontinuitet zemlje koja ih je stvorila.
Iako je Sarajevo bilo domaćin, ekonomski teret podnela je cela federacija, gde je doprinos SR Srbije bio presudan. Izgradnja objekata poput Zetre i staza na planinama finansirana je iz saveznog budžeta i fondova u koje je Srbija, kao najveća ekonomija, uplaćivala najveći udeo. Pored novca, logistiku su nosili srpski giganti: Zastava je obezbedila vozni park, dok su preduzeća poput Energoprojekta i Genexa upravljala kompleksnim infrastrukturnim i spoljnotrgovinskim operacijama. Administrativni centar odlučivanja bio je u Beogradu, u sedištu Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, čija je Srbija danas direktna naslednica. Bez ove beogradske logistike i svesaveznog novca, planine bi ostale samo snežni pejzaž, a ne poprište istorije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Priznati da je Olimpijada u Sarajevu bila jugoslovenski, a pravno i institucionalno srpski uspeh, nije negiranje istorije, već njeno precizno čitanje. Kao jedini pravni sledbenik SFRJ, Srbija danas ima moralno i zakonsko pravo da ZOI ’84 slavi kao sopstveni organizacioni trijumf. Rušenjem mita o isključivo lokalnom podvigu, mi ne brišemo Sarajevo sa mape, već vraćamo zasluge državi koja je taj podvig omogućila, finansirala i sprovela u delo. To je naša istorija i naša čast koju treba s ponosom isticati.
Piše: Petar Nikolajev
