Sveti sveštenomučenik Kornelije bio je rimski kapetan u Kesariji Palestinskoj i prvi neznabožac koji je sa celim svojim domom primio hrišćansku veru. Iako u početku nije poznavao Hrista, živeo je pobožno, neprestano se molio i delio milostinju siromašnima, zbog čega ga Gospod nije ostavio u tami neverja, navodi se u žitiju koje je objavila Srpska pravoslavna crkva.
Tokom molitve Korneliju se javio anđeo Božji i rekao mu da pošalje ljude u Jopu po apostola Petra. U isto vreme, Sveti Petar je imao viđenje kojim mu je otkriveno da nikoga od ljudi ne naziva nečistim i da je Hristos došao radi spasenja svih naroda. Kada je stigao u Kornelijev dom, apostol je propovedao o Hristovom stradanju, vaskrsenju i večnom životu.
Dok je Petar govorio, blagodat Svetoga Duha sišla je na okupljene. Kornelije je potom kršten sa svojom porodicom i ukućanima, čime je postao prvi neznabožac primljen u Crkvu Hristovu. Ostavio je svoj dotadašnji život, pošao za apostolom Petrom i kasnije bio postavljen za episkopa.
Prema žitiju, Kornelije je poslat u grad Skepsiju, u kojem je idolopoklonstvo bilo veoma snažno. Tamošnji knez Dimitrije naredio mu je da prinese žrtvu Apolonu i Zevsu, ali je svetitelj to odbio. Posle njegove molitve idolski hram se srušio, dok su kneževa supruga Evantija i sin Dimitrijan ostali živi ispod ruševina. Kada su čudesno izbavljeni, knez, njegova porodica i još 277 stanovnika primili su hrišćansku veru.
Sveti Kornelije je ostatak života proveo propovedajući Jevanđelje, utvrđujući vernike i obraćajući narod Hristu. U dubokoj starosti mirno je predao dušu Gospodu, a nad njegovim grobom kasnije je podignut hram. Njegove svete mošti postale su izvor brojnih isceljenja i duhovne utehe vernima.
Žitije Svetog Kornelija svedoči da pred Bogom nema podele prema poreklu i narodu, već da su vera, molitva, milosrđe i iskreno pokajanje put otvoren svakom čoveku. Njegovim krštenjem započelo je veliko širenje Jevanđelja među neznabožačkim narodima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
