Posle više od 640 godina, jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta ponovo je na tlu Srbije. Časni pojas Presvete Bogorodice, koji je tkala ona lično od kamilje dlake, poslednji put boravio je u našoj zemlji za vreme vladavine svetog kneza Lazara Hrebeljanovića. Veliki srpski vladar je dve godine pred Kosovsku bitku, darovao ovu svetinju, zajedno sa delom Časnog krsta, manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
Od tog vremena pa sve do 20. maja 2026. godine nijedan srpski vladar, niti jedan predsednik Srbije nije uspeo, a ni pokušao da ovu dragocenu relikviju vrati u otadžbinu. To su učinili, uz blagoslov i neposredno zalaganje Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija i Srpske pravoslavne crkve, kao i predsednika Aleksandra Vučića.
čin dubokog poštovanja prema svetinji i jasan znak jedinstva države i Crkve.
Tokom narednih dana i nedelja, u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je pojas bio izložen na poklonjenje, oko milion vernika prošlo je kroz hram da bi se poklonilo i celivalo ovu svetinju. Mnogi su čekali u kilometarskim redovima koji su se protezali kroz Karađorđev park, Nebojšinu, Skerlićevu i okolne ulice po više sati, neki čak i do 17 sati.
Te slike, hiljade ljudi koji strpljivo stoje u redu da bi celivali svetinju, obišle su svet i pokazale dubinu vere srpskog naroda.
Posebno dirljive bile su scene iz kasnih večernjih i noćnih sati. Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije lično je obilazio vernike u redu, bodrio ih da izdrže u ovom duhovnom podvigu, da ne odustaju, jer je reč o jedinstvenom i istorijskom događaju. Patrijarh je delio blagoslov, razgovarao sa ljudima i podučavao ih molitvi, svojim prisustvom je davao snagu onima koji su satima čekali da se poklone Presvetom pojasu Bogorodice. Beograd danima i noćima živi u znaku vere.
Ovaj veliki duhovni događaj omogućili su zajedničkim snagama država srbije i patrijarh Porfirije. Dok su vernici pokazivali neviđenu ljubav prema svetinji, deo javnosti oni koje nazivamo blokaderima ponovo je posegnuo za uvredama i podrugljivostima da bi na najgnusniji način omalovažavali svetinju i poklonike. Kao što su za vreme korone verni narod koji je pristupao Svetom pričešću nazivali „lizačima kašičice“, tako su sada one koji su došli da se poklone pojasu nazivali onima koji „celivaju kamilju dlaku“. Time su, u stvari, vređali ne samo vernike, već i samu Presvetu Bogorodicu i duboko gazili osećanja miliona pravoslavnih Srba iz svih okolnih zemalja.
Istina je jača od svih uvreda. Više od pola miliona ljudi koji su došli da se poklone, kilometarski redovi koji ne jenjavaju danima i noćima, i prisustvo patrijarha među narodom, sve to svedoči da Crkva i država, kada su u jedinstvu, mogu da pokrenu čitav narod ka svetim vrednostima.
Od kneza Lazara do Aleksandra Vučića nit koja povezuje srpske vladare i duhovne vođe nije prekinuta. Jedinstvo prestola i oltara, koje je krasilo Srbiju u njenim najsvetlijim trenucima, ponovo je pokazalo svoju punu snagu. Zahvaljujući državi i patrijarhu Porfiriju, Srbija je doživela trenutak koji će ostati upisan zlatnim slovima u njenoj duhovnoj i nacionalnoj istoriji.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
