Prepodobna Pelagija Palestinska, koju Srpska pravoslavna crkva proslavlja 21. oktobra, ostala je upamćena kao pokajana grešnica koja je napustila bogatstvo i raskoš i ostatak života provela u postu, molitvi i bdenju. Njeno žitije svedoči da za onoga ko se iskreno vrati Bogu nema greha koji pokajanje ne može očistiti.
Pelagija je rođena kao neznaboškinja u Antiohiji i bila je obdarena velikom telesnom lepotom. Međutim, dar koji je dobila upotrebljavala je na propast i svoje i tuđih duša. Živeći u nečistoti, stekla je veliko bogatstvo i postala poznata po raskoši kojom se okruživala.
Preokret se dogodio kada je prolazila pored hrama Svetog mučenika Julijana. U crkvi je tada propovedao episkop Non, govoreći o Strašnom sudu i kazni koja čeka nepokajane grešnike. Kako navodi žitije koje prenosi portal „Prijatelj Božiji“, njegove reči toliko su potresle Pelagiju da se u jednom trenutku zgadila nad svojim dotadašnjim životom i sa suzama zatražila krštenje.
„Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko“, molila je Pelagija arhijereja Hristovog. Episkop Non, uverivši se u iskrenost njenog pokajanja, krstio ju je, a kuma joj je bila blažena Romana, đakonisa te crkve, koja ju je potom utvrđivala u hrišćanskoj veri.
Pelagija se, međutim, nije zadovoljila samo krštenjem. Sve bogatstvo stečeno grešnim životom razdelila je siromašnima, a zatim tajno otišla u Jerusalim. Tamo se, pod muškim imenom Pelagije, zatvorila u malu keliju na Jeleonskoj gori i započela težak podvig posta, molitve i neprestanog bdenja.
Posle tri godine posetio ju je Jakov, đakon Svetog Nona, i zatekao je još živu. Kada se posle nekoliko dana vratio, pronašao je njeno telo i časno ga sahranio. Sveta Pelagija upokojila se oko 461. godine, ostavljajući vernima jednu od najsnažnijih priča o pokajanju: žena koja je nekada svojom lepotom sabirala zemaljsko bogatstvo, očišćenom dušom zadobila je neprolazno Carstvo Božje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
