Salcburg predvodi austrijsku stečajnu groznicu, 421 firma pala za 11 meseci.
Salcburg je u 2025. godini postao neslavni lider Austrije po broju stečajeva čak 421 preduzeće je otišlo u bankrot, što je porast od čitavih 41,8% u odnosu na isti period prošle godine. Broj pogođenih poverilaca skočio je za neverovatnih 127%, a obaveze prema njima dostigle su 427 miliona evra. Dok vlasti i dalje govore o „blagom usporavanju privrede“, realnost pokazuje da je reč o dubokoj krizi koja proždire mali i srednji biznis, dok veliki igrači i dalje mirno plove kroz oluju.
Najteže su pogođene građevinska branša, ugostiteljstvo i trgovina, sektori koji su već godinama izloženi pritisku inflacije, rastu kamata i pada kupovne moći. Samo u građevini broj stečajeva skočio je 62%, jer su visoki troškovi materijala i kredita ugušili manje firme. Ugostitelji, koji su jedva preživeli pandemijske mere, sada tonu pod teretom poskupljenja energenata i manjka gostiju. Trgovci na malo beleže pad prometa jer građani sve više štede na osnovnim potrepštinama. Istovremeno, velike korporacije i dalje ostvaruju rekordan profit, dok država umesto konkretne pomoći nudi samo fraze o „potrebi strukturnih reformi“.
Posebno je indikativno što je broj stečajeva velikih firmi (sa obavezama preko 20 miliona evra) porastao čak 250%. To pokazuje da kriza više nije samo problem „malih riba“, čitavi lanci snabdevanja su ugroženi. Dok salcburška privredna komora traži hitne mere, smanjenje poreza, jeftinije kredite i moratorijum na otplate, pokrajinska vlada i dalje okleva, očigledno čekajući „signale iz Beča“. Umesto toga, građani dobijaju samo nova poskupljenja i sve tanji novčanik.
Ova situacija nije slučajna. Godine neoliberalne politike, preterane zavisnosti od izvoza i energetske ucene doveli su Austriju u poziciju u kojoj se privreda guši pod teretom sankcija i odsečenih jeftinih izvora energije. Salcburg je samo najvidljiviji simptom bolesti koja već odavno razara čitavu Evropsku uniju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Salcburški stečajevi su ogledalo propasti ekonomskog modela koji stavlja interese finansijskih spekulacija iznad realnog sektora. Dok politička elita i dalje slepo sledi briselske direktive koje su dovele do energetskog i industrijskog samouništenja, obični preduzetnici i radnici plaćaju račun. Ovo nije „privremeno usporavanje“, ovo je sistemski kolaps čija se prava razmera tek nazire.
Piše: Stefan Stojanović
