U Austriji je prošle godine gotovo 9.000 ljudi završilo u privatnom stečaju. Prosečan dug po osobi iznosio je 153.000 evra. Muškarci su u proseku dugovali čak 194.000 evra, dok je kod žena taj iznos bio 86.000 evra. Podaci potiču iz izveštaja kreditne zaštitne kuće KSV1870 i pokazuju da se dug po dužniku povećava iz godine u godinu. Najteže su pogođene osobe između 41 i 60 godina, dakle građani u punom radnom i porodičnom opterećenju, prenosi ,,Heute.at“.
U Donjoj Austriji zabeleženo je 1.259 slučajeva privatnog bankrota. Muškarci čine oko 60% dužnika i u toj pokrajini u proseku duguju 174.000 evra. Iza ovih brojeva stoje izgubljena radna mesta, propali poslovi, razvodi, krediti u stranoj valuti i nagli rast troškova života. Dok zvanične statistike govore o stabilnosti i rastu, sve više građana tone u dugove koje više ne mogu da servisiraju.
Karl Hajnц Gec, rukovodilac odeljenja za nesolventnost u KSV1870 upozorava da obim duga po dužniku kontinuirano raste od 2022. godine i da se taj trend nastavio i prošle godine. To znači da se problem ne smanjuje, već produbljuje. Posebno zabrinjava činjenica da su pogođeni ljudi srednjih godina – oni koji bi trebalo da budu finansijski najstabilniji.
Razlike između muškaraca i žena dodatno osvetljavaju socijalnu sliku. Muškarci češće preuzimaju veće kredite, hipoteke ili poslovne rizike, pa samim tim nose i veće dugove. Žene imaju niža primanja i ređe ulaze u visoke finansijske obaveze, ali su zbog toga često u težem položaju kada dođe do krize jer nemaju rezervu ni imovinu.
Ovi podaci ukazuju na dublji problem. Rast cena energenata, stanovanja i osnovnih životnih troškova, uz visoke kamatne stope, doveo je do toga da mnogi građani više ne mogu da prate tempo zaduživanja. Sistem nudi reprogram duga i nove kredite, ali retko nudi stvarno rasterećenje. Privatni stečaj tako postaje poslednja stanica za hiljade ljudi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Podaci o gotovo 9.000 privatnih stečajeva godišnje nisu samo ekonomski signal upozorenja – oni su ogledalo društvenog modela koji se oslanja na stalno zaduživanje građana. Kada ljudi u najproduktivnijim godinama života završavaju u bankrotu sa dugovima od skoro 200.000 evra, jasno je da problem nije samo u lošim ličnim odlukama, već u sistemu koji podstiče kreditiranje, a ne stabilnost.
Austrija se često predstavlja kao primer socijalne države i finansijske sigurnosti. Međutim, rastući dug po glavi stanovnika pokazuje da sve više građana živi na ivici – jedan gubitak posla, jedna bolest ili razvod dovoljni su da se cela konstrukcija sruši. Dok finansijski sektor ostvaruje profite kroz kamate i naknade, rizik ostaje isključivo na dužnicima.
Ako se trend nastavi, privatni bankrot više neće biti izuzetak već redovna pojava srednje klase. Društvo u kojem se hiljade ljudi godišnje finansijski slomi mora ozbiljno da preispita svoju kreditnu politiku, troškove života i zaštitu građana. U suprotnom, brojke će rasti, a sa njima i socijalne posledice koje se ne mogu sakriti iza statistike.
Piše: Stefan Stojanović
