Širom sveta danas 21. februara obeležava se Međunarodni dan maternjeg jezika, dan koji opominje na važnost očuvanja sopstvenog korena i kulture. UNESCO je ovaj datum utemeljio 1999. godine, a od 2000. on se redovno proslavlja kao simbol borbe za opstanak nacionalnog bića.
Datum nosi snažnu simboliku jer su 1952. godine u Daki, današnjoj prestonici Bangladeša, stradali ljudi koji su tražili da bengalski jezik postane zvaničan. Njihova žrtva i borba za pravo na maternji govor i identitet postavili su temelj za obeležavanje ovog dana širom sveta.
Podaci Ujedinjenih nacija su poražavajući: od 7.000 svetskih jezika, polovina je na rubu nestanka. Svake dve nedelje utihne po jedan jezik, a sa njim nepovratno odlaze tradicija, kultura i kolektivno pamćenje čitavih naroda. Stručnjaci zbog toga podvlače da je obrazovanje na maternjem jeziku stub svakog znanja i čuvar nacionalne svesti, dok su strani jezici tu samo kao alat za sporazumevanje sa svetom.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija ovaj dan obeležava tribinama, radionicama i programima posvećenim pismenosti, ali lingvisti upozoravaju da je stanje alarmantno jer je upotreba ćirilice u javnom prostoru spala na svega 10%. Iako se pažnja usmerava na jezike manjina, prioritet mora ostati negovanje srpskog jezika i očuvanje naše ćirilice kao najjačeg bedema protiv nacionalnog zaborava. Zavetna je obaveza da zapamtimo: jezik je temelj identiteta i istorije, a beskompromisna odbrana srpskog pisma, kroz doslednu primenu Zakona o upotrebi srpskog jezika i zaštiti ćiriličkog pisma, jedini je način da sačuvamo nasleđe za naše potomke i večnost.
Piše: Stefan Bogdanović
