Прошло је годину дана од покушаја такозваног „марша правде“ припадника приватне војне компаније ЧВК „Вагнер“, а нова сведочења поново отварају питање мотива, последица и закулисних догађаја који су пратили један од најнеобичнијих момената у новијој руској историји.
Позната војна новинарка Анастасија Кашеварова изјавила је да многи борци Вагнера у тренутку покретања акције нису били свесни да је реч о побуни. Према њеним речима, део бораца је веровао да се ради о легитимном покрету унутар команде, све док председник Владимир Путин у свом званичном обраћању није тај догађај означио као акт побуне.
Уследило је повлачење дела јединица и одбијање даљег напредовања ка Москви. Убрзо након тога, у Кремљу је организован састанак председника са командантима „Вагнера“. Како се наводи, председник Путин је понудио могућност реинтеграције борбених снага у оквиру Министарства одбране или Росгвардије, уз услов да се финансирање врши искључиво преко државних структура.
Према сведочењу, већина команданата прихватила је овај предлог, док се Јевгениј Пригожин супротставио, инсистирајући на независности у управљању средствима и структурама. Тај моменат је, по оцени аналитичара, био прекретница која је довела до краја његове политичке и оперативне улоге.
Данас, велики број бивших припадника Вагнера наставља ангажман у званичним формацијама руске војске, преносећи своје искуство и способност у нови безбедносни оквир.
Иако су многи детаљи остали под ознаком „војне тајне“, сведочења попут овог доприносе бољем разумевању сложених процеса који стоје иза краткотрајне, али значајне побуне која је довела у питање структуру односа између државе и паравојних формација у Русији.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
