Dok se u Erfurtu pripremaju masovni protesti protiv predstojećeg saveznog kongresa Alternative za Nemačku, švajcarski list ,,Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) objavio je komentar u kojem pravi jasnu razliku između legitimnog političkog neslaganja i pokušaja da se protivniku onemogući osnovno demokratsko pravo – okupljanje. Prema zvaničnim informacijama grada Erfurta, kongres AfD zakazan je za 4. i 5. jul 2026. godine u prostoru Messe Erfurt, a očekuje se do 1.200 učesnika. Gradska uprava posebno naglašava da je AfD registrovana politička stranka i da, prema nemačkom zakonu o partijama, ima pravo i obavezu da održava partijske kongrese.
Upravo na toj tački NZZ vidi suštinu problema. Protest protiv AfD, navodi se u komentaru, potpuno je legitiman u otvorenom društvu. Građani, sindikati, stranke i civilne organizacije imaju pravo da javno iskažu neslaganje sa politikom te partije. Međutim, namera da se kongres spreči ili blokira pokazuje zabrinjavajuće razumevanje demokratije, jer se politička borba tada ne vodi argumentima i glasanjem, već pritiskom na pravo okupljanja. Takav pristup, upozorava NZZ, na kraju može koristiti upravo AfD, jer jača njen narativ da je politički progonjena.
Prema izveštajima MDR-a i Tagesschaua, pokrajinske vlasti u Tiringiji zabranile su okupljanja na ključnim prilaznim putevima i delovima saobraćajnica oko Erfurta, obrazlažući odluku konkretnim informacijama o planiranim blokadama koje bi mogle da spreče dolazak i odlazak delegata. Vlasti navode da bi time bila ugrožena javna bezbednost, uključujući i prolaz za hitne i interventne službe. Savez „Widersetzen“, koji poziva na akcije protiv kongresa, takvu odluku ocenjuje kao napad na slobodu okupljanja.
Prema pisanju nemačkog lista Welt i izveštajima agencije dpa, vlasti očekuju između 35.000 i 50.000 demonstranata. Ministar unutrašnjih poslova Tiringije Georg Majer izjavio je da se među njima mogu naći i nasilno orijentisani učesnici, dok je policija najavila veliki angažman, uz podršku iz gotovo svih nemačkih pokrajina i Savezne policije. Do sada je, prema nemačkim izvorima, prijavljena 31 akcija u vezi sa protestima protiv kongresa.
S druge strane, brojna udruženja i organizacije pozivaju na mirne proteste. Paritetički savez, jedan od velikih nemačkih socijalnih saveza, najavio je podršku okupljanjima pod parolom demokratije, raznolikosti i solidarnosti. Stranka Levica u Tiringiji, prema sopstvenim objavama, podržava širok antifasšistički protest, a u najavama se pominju različite forme delovanja – od demonstracija i skupova do građanske neposlušnosti. Upravo ta razlika između mirnog protesta i ciljane blokade nalazi se u središtu rasprave koju je otvorio NZZ.
Dodatnu težinu slučaju daje i pravni kontekst. AfD je u Nemačkoj predmet oštrih političkih i bezbednosnih rasprava, ali je Savezni upravni sud u Kelnu u februaru 2026. privremeno zaustavio mogućnost da nemačka unutrašnja obaveštajna služba celu partiju javno označava kao potvrđeno ekstremističku, dok se ne donese konačna odluka. Reuters je tada preneo da sud nije oslobodio AfD svih sumnji, ali je ocenio da za najtežu kvalifikaciju cele partije još nema dovoljno dokaza u privremenom postupku.
Zato slučaj u Erfurtu prevazilazi jedan partijski skup. On otvara pitanje da li se demokratija brani tako što se protivniku dopušta da govori, a zatim se politički pobedi na izborima, ili tako što se pokušava sprečiti njegovo organizovanje. U prvom slučaju reč je o demokratskoj kulturi. U drugom, o opasnom presedanu koji se sutra može primeniti protiv bilo koje političke opcije.
U vreme kada se demokratija sve češće tumači kao pravo samo za politički podobne, upozorenje NZZ pogađa samu suštinu problema. Protest je demokratsko pravo, ali sprečavanje političkog protivnika da održi zakonit skup nije odbrana demokratije, već njeno potkopavanje. Sloboda govora, okupljanja i političkog delovanja mora važiti za sve, ili ne važi ni za koga. Erfurt zato nije samo nemačka tema, već evropski test odnosa prema pluralizmu, pravu i granicama političke borbe.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
