Švajcarski „Noje cirher cajtung“ nije pokušao da objasni probleme Balkana, već je ponovo posegnuo za najjeftinijim propagandnim obrascem – da Srbiju proglasi glavnim izazivačem nemira, a Srbe predstavi kao narod koji ugrožava susede. Naslov gostujućeg komentara nije poziv na raspravu, već unapred napisana presuda. Srbija je kriva zato što postoji, zato što štiti svoje državne interese i zato što ne pristaje da se odrekne sopstvenog naroda.
Tekst potpisuje Aleksander Rotert, politikolog koji je dve decenije radio za UN, NATO, OEBS, EU i Kancelariju visokog predstavnika u BiH. On je još 2024. godine u nemačkom „Veltu“ Srbiju opisivao kao pretnju stabilnosti i tražio oštriji zapadni kurs prema Beogradu. Dakle, pred čitaocima nije nova analiza, već reciklaža stare političke opsesije autora koji u svakoj regionalnoj krizi unapred vidi srpsku krivicu. Činjenice se zatim biraju samo ako mogu da posluže već donetoj presudi.
Posebno je otrovna tvrdnja da Srbija navodno „podstiče svoje ljude“ u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji. Srbi koji žive izvan Srbije za NZZ očigledno nisu građani sa pravima, strahovima i sopstvenom političkom voljom, već nekakvi daljinski upravljani instrumenti Beograda. Kada traže bezbednost, poštovanje Dejtonskog sporazuma ili formiranje Zajednice srpskih opština, proglašavaju ih remetilačkim faktorom. To više nije kritika jedne vlade – to je opasno širenje srbofobnog narativa prema čitavom narodu.
NZZ pritom prećutkuje sve što ruši njegovu konstrukciju. Prećutkuje da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i dalje na snazi, da samoproglašeno Kosovo nije članica UN i da njegovu nezavisnost ne priznaje ni pet država Evropske unije. Prećutkuje da Zajednica srpskih opština nije formirana više od decenije, kao i da je EU osuđivala jednostrano zatvaranje srpskih institucija u pokrajini. Agencija AP je u januaru 2025. izvestila da je Brisel takve poteze Prištine ocenio kao štetne za dijalog i srpsko stanovništvo.
Za stvaranje željene atmosfere upotrebljena je i fotografija srpske policije sa protesta u Beogradu. Domaće političko okupljanje podmeće se kao vizuelni dokaz da Srbija izaziva nemire širom regiona. To je gruba medijska manipulacija: unutrašnji protest ne dokazuje mešanje u susedne zemlje, baš kao što politička nestabilnost u nekoj zapadnoj državi ne predstavlja dokaz njene spoljne agresije. Međutim, kada je Srbija tema, NZZ očigledno smatra da dokaz nije potreban – dovoljna je etiketa.
Srbija nije odgovorna za sve nerešene probleme Balkana, niti su Srbi večiti krivci koje evropski mediji mogu nekažnjeno optuživati za svaki potres u regionu. Za nestabilnost odgovornost nose svi koji krše sporazume, gaze prava drugih i jednostranim potezima proizvode krize. Tekst NZZ-a zato nije doprinos miru, već nastavak decenijskog trovanja evropske javnosti mržnjom prema Srbima. Kada se presuda napiše pre činjenica, to više nije novinarstvo – to je propaganda.
Posebno je licemeran dvostruki aršin koji NZZ primenjuje prema Srbiji i Ukrajini. Kada je reč o Ukrajini, teritorijalni integritet predstavlja se kao neprikosnoveno načelo koje mora biti odbranjeno po svaku cenu. Kada Srbija, pozivajući se na sopstveni Ustav i Rezoluciju 1244, brani teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji, od nje se zahteva da prihvati jednostrano otcepljenje, dok se svako protivljenje takvom zahtevu proglašava „agresivnim nacionalizmom“. Princip koji važi samo za političke saveznike nije princip, već sredstvo pritiska – a upravo na takvom licemerju počiva čitav antisrpski narativ NZZ-a.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
