Nevladine organizacije finansirane iz inostranstva odavno više nisu samo udruženja koja se bave humanitarnim radom, zaštitom prirode ili pravima građana. Deo tog sektora izrastao je u dobro povezanu parapolitičku mrežu koja utiče na medije, proteste, institucije i javne politike, iako nikada nije izašla na izbore niti dobila poverenje građana Srbije. Novac dolazi od stranih vlada, fondacija i političkih centara, a račun se, po pravilu, polaže donatorima – ne srpskoj javnosti.
Politički aktivista i lider pokreta „Srpski suverenisti” Vukša Dragović objavio je šemu ljudi, organizacija i finansijskih tokova za koje tvrdi da povezuju pojedine NVO, opozicione strukture i učesnike studentskih protesta. On tu mrežu naziva „NVO hidrom”, upozoravajući da njeni predstavnici ulaze u državne institucije, učestvuju u oblikovanju političkih odluka i pokušavaju da politiku Srbije prilagode interesima stranih pokrovitelja. „Jedno je kritikovanje vlasti, a drugo nasilna promena vlasti i upliv NVO”, poručuje Dragović, navodeći da je takvo delovanje neposredno posmatrao tokom godina provedenih u opozicionom aktivizmu.
Najveći problem nije samo poreklo novca, već ono što se tim novcem kupuje. Kada strane fondacije plaćaju istraživanja, kampanje, medijske sadržaje, obuke aktivista i projekte „javnog zagovaranja”, teško je prihvatiti tvrdnju da se ne bave politikom. To možda nisu političke stranke u formalnom smislu, ali koriste političke metode, nameću teme i vrše pritisak na vlast. Razlika je samo u tome što stranke odgovaraju biračima, dok NVO odgovaraju onome ko je odobrio grant.
Sumnje u način trošenja stranog novca dodatno su otvorene 2025. godine, kada su srpski organi proveravali poslovanje nekoliko organizacija koje su primale sredstva USAID-a. Kako je izvestio AP, provere su se odnosile na moguće nenamensko trošenje sredstava, zloupotrebe i pranje novca. Pokretanje postupka nije dokaz krivice, ali pokazuje da parola o „civilnom društvu” ne može nikoga unapred osloboditi finansijske i pravne odgovornosti.
Predstavnici NVO tvrde da su njihovi projekti i finansije javno dostupni. Međutim, objavljena tabela donatora nije dovoljna. Javnost mora da zna ko postavlja ciljeve projekta, ko piše političke preporuke, gde završava novac i da li isti ljudi istovremeno zauzimaju mesta u institucijama, medijima i protestnim strukturama. Transparentnost nije puko navođenje iznosa, već otkrivanje čitavog lanca uticaja – od strane uplate do političkog zahteva koji se zatim iznosi na ulici.
Organizacija koja se ponaša kao politička stranka, utiče na izbore, organizuje pritisak i pokušava da oblikuje državnu politiku mora da bude podvrgnuta strogoj kontroli finansiranja i javnosti rada. Nijedan strani grant ne sme biti jači od glasa građana, niti samozvana „civilna elita” može imati pravo da mimo izbora odlučuje kojim će putem ići država Srbija.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
