Naučnici već dugo pokušavaju da odgovore na pitanje šta se u najranijem razvoju mozga događa drugačije kod autizma. Sada im u tome pomažu sićušni modeli moždanog tkiva uzgojeni od ljudskih matičnih ćelija, zahvaljujući kojima mogu da posmatraju promene koje je kod ljudi gotovo nemoguće pratiti od samog početka.
U istraživanju objavljenom 2026. godine u naučnom časopisu Nature, naučnici su proučavali osam genetskih promena povezanih sa autizmom i pratili kako svaka od njih utiče na rani razvoj moždanih ćelija. Nisu sve menjale razvoj mozga na isti način. Neke su uticale na to kako nastaju i sazrevaju nervne ćelije, druge na njihov raspored i povezivanje, ali su se efekti pojedinih promena kasnije spajali u sličnim procesima. To je naučnicima pokazalo da iza autizma verovatno ne postoji jedan jednostavan biološki obrazac.
Upravo je to najvažniji deo otkrića. Autizam, prema ovim rezultatima, ne mora da bude povezan sa jednom istom promenom u razvoju mozga. Različite genetske promene mogu da pokrenu različite procese, ali neke od njih na kraju mogu da dovedu do sličnih promena u funkcionisanju moždanih ćelija. To bi moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju zašto se autizam toliko razlikuje od osobe do osobe.
Ovi mali modeli mozga zato naučnicima daju nove tragove, ali ne i konačan odgovor. Oni nisu pravi mozak i ne mogu da dočaraju sve što se tokom njegovog razvoja događa. Ipak, omogućavaju istraživačima da zavire u period koji im je ranije bio gotovo nedostupan i bolje razumeju kako različite genetske promene mogu da utiču na razvoj mozga.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
