Inflacija u Nemačkoj porasla je u septembru na 3,3 odsto, dostigavši najviši nivo od kraja 2023. godine. Potrošačke cene su samo za mesec dana povećane za 0,6 odsto, pokazuju preliminarni podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku. U avgustu je godišnja inflacija iznosila 2,9, a u julu 2,8 odsto.
Glavni pokretač novog talasa poskupljenja nisu bile namirnice, već energenti. Prema podacima ,,Destatisa„, energija je u septembru bila čak 14,9 odsto skuplja nego godinu dana ranije. Rast se ubrzava iz meseca u mesec: u julu je iznosio 8,3, a u avgustu 10,5 odsto.
Za razliku od energenata, cene hrane na nivou cele Nemačke porasle su relativno skromnih 0,4 odsto. Usluge su poskupele 2,7 odsto, dok su cene robe povećane za 3,8 odsto. Bazna inflacija, iz koje su isključene promenljive cene hrane i energije, treći mesec zaredom ostala je na 2,4 odsto. Konačni podaci za septembar biće objavljeni 13. oktobra.
Kako izveštava ,,Tagesschau„, rekordno skupi benzin i dizel snažno su uticali na ukupnu inflaciju. Cena nafte je zbog rata na Bliskom istoku u pojedinim trenucima premašivala 100 dolara po barelu, pa su nemački vozači tokom septembra više puta plaćali rekordne iznose na benzinskim pumpama.
Savezna vlada najavila je privremeno smanjenje poreza na benzin i dizel za 17 centi po litru, koje bi trebalo da važi do kraja decembra. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi inflacija mogla ponovo da poraste kada ta mera prestane. Poseban problem predstavlja mogućnost da preduzeća veće račune za energiju prenesu na kupce kroz više cene robe i usluga.
Za nemačke građane statistički prosek od 3,3 odsto ne pokazuje celu sliku. Domaćinstva koja mnogo troše na gorivo, grejanje i električnu energiju osećaju znatno veću ličnu inflaciju. Vlast privremenim poreskim olakšicama može da ublaži račun na pumpi, ali time ne rešava osnovni problem: najveća evropska privreda ponovo ulazi u period visokih cena dok se istovremeno suočava sa slabom privredom i više od tri miliona nezaposlenih.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
