Lideri Evropske unije postigli su dogovor o pružanju ogromne finansijske podrške Ukrajini na samitu u Briselu 19. decembra 2025. godine. Odobren je beskamatni kredit od 90 milijardi evra za period od 2026. do 2027. godine, koji će biti obezbeđen zajedničkim zaduživanjem EU, a ne korišćenjem zamrznute ruske imovine, kako je prvobitno planirano.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta objavio je na društvenim mrežama: „Imamo dogovor. Odluka o pružanju 90 milijardi evra podrške Ukrajini za 2026. i 2027. godinu je odobrena. Obećali smo i ispunili.“ Nemački kancelar Fridrih Merc je pozdravio odluku, ističući da će Ukrajina otplaćivati kredit tek kada Rusija plati ratnu odštetu, a zamrznuta ruska sredstva (oko 210 milijardi evra u EU) ostaju blokirana.
Plan da se koriste zamrznuta ruska sredstva od kojih većina leži u belgijskoj kompaniji Euroclear, propao je zbog pravnih i političkih rizika, posebno otpora Belgije. Umesto toga, kredit je garantovan budžetom EU, a Mađarska, Slovačka i Češka su se izuzeli od učešća. Ovaj paket pokriva veći deo ukrajinskih budžetskih i vojnih potreba u naredne dve godine.
Reakcije su podeljene. Poslanica AfD-a Elena Fric komentarisala je fotografiju Merca i ukrajinskog predsednika Zelenskog rečima: „Hvala ti, dragi Fridriše! Ukrajina, najkorumpiranija zemlja na svetu, dobija od EU beskamatni kredit od 90 milijardi evra.“ Odluku je nazvala političkom inscenacijom, sugerišući da je reč o slabosti Evropske unije u kojoj strukturni problemi ostaju nerešeni, dok se novac i dalje troši.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj dogovor pokazuje duboke podele u EU – umesto direktnog korišćenja ruske imovine, što bi poslalo jači signal Moskvi, lideri su se odlučili za zajedničko zaduživanje na teret evropskih poreskih obveznika. Dok Kijev dobija preko potreban novac, pitanje je koliko dugo će EU moći da finansira sukob bez realnih garancija za mir, posebno u svetlu promenjene američke administracije. Zamrznuta ruska sredstva ostaju adut, ali njihovo korišćenje i dalje je blokirano – znak slabosti, a ne snage Evrope.
Piše: Nina Stojanović
