Norveška princeza Astrid, starija sestra pokojnog kralja Haralda V, preminula je u petak, 11. septembra, u 94. godini, samo dva dana nakon što se poslednji put pojavila u javnosti na sahrani svog brata. Norveški kraljevski dvor saopštio je da je princeza „mirno usnula“, dok uzrok smrti nije objavljen. Novi kralj Hakon VIII naredio je da zastave na Kraljevskoj palati budu spuštene na pola koplja na dan njene smrti i sahrane, objavljeno je na zvaničnom sajtu norveške kraljevske kuće.
„Tokom svog dugog života princeza Astrid predstavljala je kraljevsku kuću na topao i savestan način“, poručio je kralj Hakon. Norveški list „Aftenposten“ preneo je i njegove reči da je tetka Astrid bila važan oslonac kralju Haraldu i celoj porodici, kao i da se nije plašila da otvoreno iznese svoje mišljenje. Njena smrt usledila je manje od dve nedelje posle smrti kralja Haralda V, koji je preminuo 28. avgusta u 89. godini, nakon više od 35 godina na prestolu.
Astrid Maud Ingeborg rođena je 12. februara 1932. godine kao ćerka kralja Olava V i prestolonaslednice Marte od Švedske. Kada je njena majka preminula 1954, Astrid je sa samo 22 godine preuzela ulogu prve dame Norveške. Tu dužnost obavljala je punih 14 godina, sve do venčanja njenog brata Haralda i Sonje Haraldsen 1968. godine. Zvanična biografija dvora navodi da je predstavljala Norvešku tokom državnih poseta, bila domaćica zvaničnih prijema i nastavila da izvršava kraljevske obaveze gotovo do kraja života.
Norveška kraljevska porodica pripada dinastiji Gliksburg, ogranku stare nemačko-danske vladarske kuće. Njena savremena norveška linija počinje 1905. godine, kada je posle raskida unije sa Švedskom za kralja izabran danski princ Karl, koji je uzeo ime Hakon VII. Njegova supruga, kraljica Mod, bila je unuka britanske kraljice Viktorije, zbog čega je Astrid bila povezana sa gotovo svim velikim evropskim dvorovima. Prema pisanju magazina „Pipl“, u trenutku smrti bila je najstariji živi potomak kraljice Viktorije.
Uz samu princezu Astrid nisu bile vezivane velike afere. Najveću polemiku izazvalo je njeno venčanje sa norveškim biznismenom i olimpijskim jedriličarem Johanom Martinom Fernerom 1961. godine, jer je on bio razveden i nije pripadao plemstvu. Norveška enciklopedija navodi da je princeza posle braka izgubila oslovljavanje „kraljevsko visočanstvo“ i dobila zvaničnu titulu „princeza Astrid, gospođa Ferner“. U braku su dobili petoro dece, koja nemaju kraljevske titule, a Ferner je preminuo 2015. godine.
Poslednjih godina norvešku dinastiju potresali su skandali drugih članova porodice, ali princeza Astrid sa njima nije bila povezana. Najviše pažnje izazvali su sudski postupak protiv Marijusa Borga Hejbija, sina kraljice Mete-Marit iz prethodne veze, kao i komercijalni poslovi princeze Marte Luiz i njenog supruga Dureka Vereta, zbog kojih se ona još 2022. povukla iz zvaničnih kraljevskih dužnosti. Britanski „Gardijan“ navodi da je podrška monarhiji, uprkos porodičnim aferama, posle smrti kralja Haralda porasla na 72 odsto. U takvoj porodici princeza Astrid ostala je upamćena kao jedna od najdiskretnijih, najodanijih i najmanje kontroverznih članica dvora.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
