Luksuzne modne kuće sve više izlaze iz butika. Umesto samo izloga i odela, otvaraju kafiće u kojima se sedi, pije i fotografiše. Brendirani kafići postaju jedno od najbrže rastućih iskustava u industriji. Iza toga stoji jednostavna logika: tašna traži odluku, espreso ne. U kafiću se brend oseća, a ne samo kupuje.
Prada je u to ušla ozbiljno. Grupa je 2014. godine kupila milansku slastičarnu Marchesi 1824, pa iz nje izgradila lanac ukusa. Prada Caffè u Harrodsu u Londonu otvoren je 2023. godine kao privremeni prostor, pa je više puta produžavan. Zidovi su „Prada zelene“, pod je crno-beli, kao u prvom butiku iz 1913. godine, sofe su od baršuna, a pribor nosi trougao. Meni ide od doručka do aperitiva. U 2025. godini isti koncept stigao je i u Singapur, na sprat butika u ION Orchardu.
Ista priča ponavlja se i kod drugih kuća. Dior ima kafee i restorane od Pariza do Seula i Bangkoka. Gucci vodi Osteriju sa poznatim kuvarom, a deo lokacija nosi Michelinovu zvezdu. Tiffany nudi doručak u plavom boks-kafeu. Ralph Lauren, Armani, Coach i Karl Lagerfeld takođe su stavili ime na šolju. Nije reč o usputnoj kafi, nego o mestu u koje se uđe i ostane.
Zašto sada? Luksuz više nije samo stvar koja se nosi. Kafić širi publiku, drži gosta duže pored vitrina i pretvara brend u destinaciju. Ko ne može ili neće da kupi torbu, i dalje može da sedi u njenom svetu. Zato slika fasade vredi više od menija: prodaje se osećaj, a ne samo napitak.
Trend nije prolazan. Od Milana i Londona do Azije, kuće grade prostore u kojima se luksuz pije na kašičicu. Pravi proizvod nije kafa. Pravi proizvod je vreme provedeno unutra.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
