„Kristofer Nolan piški po Homerovom grobu.“ – kratka, provokativna objava milijardera Ilona Maska bila je dovoljna da društvene mreže eksplodiraju. Mask je podelio snimak pastora koji pleše u crkvi uz taj natpis i time rasplamsao požar koji već danima guta novu filmsku „Odiseju“ Kristofera Nolana.
A požar je ogroman. Holivudski vizionar, poznat po spektaklima koji ruše bioskopske rekorde, našao se usred „cunamija“ negativnih reakcija zbog svoje reinterpretacije Homerovog epa. Glavna tačka spora je oskarovka, meksičko – kenijska glumica Lupita Njongo u ulozi Jelene Trojanske. Kritičari tvrde da je Nolan, kako kažu, dao prednost savremenim holivudskim zahtevima za raznolikošću u odnosu na istorijski i književni kontekst Homerovih dela. Mask je cinično sugerisao da je izbor tamnopute glumice za ulogu Jelene Trojanske, zapravo, unapred otimanje priznanja, navodeći da ju je Nolan izabrao jednostavno zato što „želi Oskara“.
Kontroverza dolazi u trenutku kada Akademija filmskih umetnosti i nauka sprovodi svoje standarde zastupljenosti i inkluzije ustanovljene 2024. godine. Ovi kriterijumi zahtevaju da filmovi prikazuju glumce iz nedovoljno zastupljenih grupa, uključujući i one afričkog porekla, kako bi ispunili uslove za nominacije za najbolji film.
Rasprava se nije zadržala samo na Heleni Trojanskoj. Kontroverze su dodatno podgrejane tvrdnjama da je ulogu Ahila dobio transrodni muškarac Eliot Pejdž, što je odmah pokrenulo poređenja sa filmom „Troja“ iz 2004. godine, kada je legendarnog ratnika igrao Bred Pit.
Kritike su se proširile i na ostatak glumačke ekipe. Posebno je na udaru Trevis Skot, američki treper, koga je Nolan izabrao za naratora filma, što su pojedini kritikovali kao neobičan i „neuklopljen“ izbor za epsku adaptaciju Homerovog sveta. Na meti se našla i Zendaja, američka glumica i pop – pevačica, čiji se angažman u projektu doživljava kao još jedan primer udaljavanja filma od klasičnog tumačenja helenističkog epa.
Polemike dodatno raspiruje činjenica da projekat nije finansiran samo privatnim novcem. Film je dobio više od šest miliona evra iz budžeta države Grčke, što je pokrenulo novi talas besa.
Deo grčke javnosti otvoreno pita – kako je moguće da ekranizacija jednog od najvećih simbola helenske civilizacije bude finansirana novcem grčkih poreskih obveznika, a da se Grci ni za šta ne pitaju u realizaciji sopstvenog kulturnog nasleđa?
Glavni urednik Star Čenela, Ilijas Papanikolaou, nije birao reči. Pozivajući se na podatke objavljene na državnom portalu transparentnosti „Diavgeia“, postavio je niz pitanja koja su dodatno uzburkala javnost:
„Ko je proverio scenario i glumačku postavu? Ko je odobrio dozvole za snimanje u Akrokorintu, Pilosu i Metoniju? Zar niko nije video izveštaje u medijima?“
Prema njegovim tvrdnjama, Nolanov projekat mogao bi da prikupi više od 6,5 miliona evra javnog novca za ono što opisuje kao „falsifikovanje globalnog književnog blaga“.
Mnogi zato povlače paralelu sa burnim reakcijama koje je izazvala Netfliksova serija „Kraljica Kleopatra“ 2023. godine. Egipat je zabranio dokumentarnu dramu u kojoj je kraljice Egipta prikazana kao crnkinja, zapretivši pravnim postupkom zbog „istorijskog revizionizma“. Kritičari tvrde da, poput slučaja Kleopatre, Nolanova podela glumaca ignoriše helenističke korene ovih istorijskih i mitoloških figura.
Sada je na udaru Homer i ekranizacija njegovod dela, koja je i pre premijere, zakazane u julu postala najveća kulturna bitka godine?
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
