Hol Istorijskog arhiva u Nišu postao je prostor gostujuće postavke „Ivo Andrić u diplomatiji”, nastale saradnjom niškog arhiva i Arhiva Jugoslavije. Izložba, dostupna posetiocima do 5. marta, kroz dokumenta, fotografije i autentičnu zbirku osvetljava više od dve decenije službe u predstavništvima Kraljevine Jugoslavije, povlačeći jasnu paralelu između javnog rada i književnog opusa.
Eksponati ocrtavaju istorijske okolnosti pod kojima je delovao jedan od najznačajnijih evropskih autora 20. veka, ukazujući na to kako su diplomatska iskustva oblikovala njegovo stvaralaštvo. Postavka je premijerno predstavljena 2011. u Beogradu kao autorski projekat Jelene Đurišić i Dušana Jančića, dok je pred niškom publikom u redigovanoj verziji Dragana Teodosića.
Diplomatsku karijeru Andrić je započeo 1920. godine kao 28-godišnjak, ostavši u službi do početka Drugog svetskog rata. Put ga je vodio kroz Vatikan, Bukurešt, Trst, Grac, Marselj, Pariz, Brisel, Ženevu u okviru Lige naroda i Berlin. Angažovanje najuglednijih intelektualaca da predstavljaju zemlju u svetu bilo je, u to vreme, deo strateške državne politike.
Premda je književnim radom stekao globalnu slavu, krunisanu Nobelovom nagradom, diplomatski angažman ostao je zabeležen kao primer patriotizma, odmerenosti i autoriteta. Lična iskustva iz ovog perioda sumirao je u „Beleškama o diplomatiji” iz 1952. godine. Slične sudbine imali su i Jovan Dučić, Branislav Nušić, Miloš Crnjanski i Milan Rakić, čime je potvrđena snažna spona između kulture i državne službe.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Njegova sposobnost da u jednoj ličnosti pomiri umetnički senzibilitet i strogu državničku disciplinu ostaje fenomen vredan izučavanja. Ivo Andrić je bio čovek koji je više slušao nego što je govorio, pretvarajući svaki susret u zrno mudrosti. Takva pojava i danas služi kao neprevaziđen uzor intelektualnog dostojanstva.
Piše: Stefan Bogdanović
