Frensis Halzen sa Univerziteta Viskonsin-Medison dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku za 2026, saopštila je 6. oktobra Kraljevska švedska akademija nauka. Priznanje mu pripada za ključnu ulogu u nastanku opservatorije IceCube na Južnom polu i otkrivanje visokoenergetskih neutrina astrofizičkog porekla.
Halzenova zamisao da antarktički led posluži za praćenje neutrina ostvarena je izgradnjom opservatorije, dovršene 2011. Kubni kilometar leda opremljen je svetlosnim senzorima koji beleže bljesak nastao kada neutrino pogodi atomsko jezgro. Najpre su zabeležene čestice visokih energija, a zatim potvrđeno da deo njih stiže izvan Sunčevog sistema.
Neutrini do Zemlje putuju bez većeg skretanja i gubitka energije, prenoseći podatke o udaljenim kosmičkim izvorima nedostupne drugim načinima istraživanja. Predsednik Nobelovog komiteta za fiziku Mark Pirs ocenio je da su Halzenova istrajnost i naučna vizija omogućile novu granu astronomije.
Rođen 1944. u Tinenu u Belgiji, Halzen je doktorirao 1969. na Univerzitetu Luven, a potom radio kao profesor na američkom Univerzitetu Viskonsin. Akademija očekuje da podaci iz IceCube-a pomognu razumevanju ekstremnih kosmičkih okruženja i otkrivanju nepoznatih pojava. Nagrada za fiziku dodeljuje se od 1901. Prošle godine pripala je trojici istraživača kvantnog tunelovanja, čiji rad doprinosi magnetnoj rezonanci, naprednijim telefonima i bržim računarima. Ovogodišnji novčani iznos je 12 miliona švedskih kruna, oko 1,2 miliona dolara. Hemijski laureati biće objavljeni 7. oktobra, književni 8, dobitnik nagrade za mir 9, a za ekonomiju 12. oktobra.
Nobelova nedelja počela je prethodnog dana, 5. oktobra, proglašenjem Karla Dajserota (54), Petera Hegemana (71) i Georga Nagela (73) za dobitnike nagrade za fiziologiju ili medicinu. Njihova otkrića svetlosno kontrolisanih jonskih kanala omogućila su razvoj optogenetike, metode kojom se svetlošću uključuje ili isključuje aktivnost pojedinačnih nervnih ćelija.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
