Pad aviona na liniji Kopenhagen–Beograd dogodio se na današnji dan 26. januara 1972. godine, kada je iznad tadašnje Čehoslovačke eksplodirala bomba u JAT-ovoj letelici. Avion se raspao u vazduhu i srušio sa visine veće od 10.000 metara, pri čemu je stradalo 27 putnika i članova posade. Jedina preživela bila je stjuardesa Vesna Vulović, čiji je opstanak ušao u istoriju kao neverovatano čudo.
Eksplozija je probila prtljažni deo letelice na letu 367 i dovela do potpunog razaranja aviona iznad područja Srpske Kamenjice, na teritoriji današnje Češke. Jugoslovenske vlasti su sumnjale na hrvatske ekstremiste, ali odgovorni za napad nikada nisu identifikovani niti uhapšeni.
Preživljavanje Vesne Vulović smatra se izuzetnim nizom okolnosti. Bila je vezana za sedište u zadnjem delu aviona, koji je nakon eksplozije ostao povezan sa sanitarnim blokom i pao na snegom prekrivenu planinu. Zanimljivo je da dvadesetdvogodišnja stjuardesa uopšte nije bila planirana za taj let, već je u poslednjem trenutku zamenila koleginicu istog imena.
Nakon pada danima je bila u komi i mesecima lečena u bolnici, a sećanje na samu nesreću nikada joj se nije vratilo. Iako je želela da nastavi da radi kao stjuardesa, kompanija JAT joj je ponudila administrativni posao, procenjujući da bi njen povratak na letove izazvao preveliku pažnju javnosti.
Vesna Vulović, rođena u Beogradu 3. januara 1950. godine, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je preživela najveći pad bez padobrana, sa visine od 10.160 metara. Njena smrt 23. decembra 2016. godine zatvorila je životnu priču, ali misterija njenog preživljavanja ostaje jedna od najupečatljivijih u istoriji vazduhoplovnih nesreća 20. veka.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Iako je postala svetski fenomen, Vesna je decenijama kasnije isticala da se ne oseća kao heroj, već kao srećna žena koja je dobila drugu priliku. Njena hrabrost da ponovo uđe u avion bez straha ostala je simbol nesalomivog duha, dok njeno ime i danas služi kao naučna enigma lekarima širom sveta.
Piše: Stefan Bogdanović
