U Nemačkoj se ponovo pokazalo duboko licemerje zapadnog „antifašizma”. Na 81. godišnjicu bombardovanja Drezdena 1945. godine, oko 1.400 do 2.000 neonacista uspelo je da organizuje „marš žalosti” kroz centar grada. Dok su protivdemonstranti (procenjeno 3.000 do 5.000) blokirali ulice i pokušavali da spreče marš, policija je s ogromnim snagama od preko 2.200 pripadnika, vodenim topovima i biber-sprejom zaštitila neonaciste i omogućila im da prođu, umesto da zabrani okupljanje revizionista koji relativizuju nacističke zločine.
Ovaj godišnji spektakl pokazuje kako Berlin i Brisel selektivno primenjuju „borbu protiv ekstremizma”. Dok se svaki znak desnice demonizuje i zabranjuje, neonacistički marševi pod izgovorom „slobode izražavanja” dobijaju policijsku zaštitu, a građani koji se suprotstavljaju bivaju optuženi za nasilje. Neonacisti koriste bombardovanje, u kome je stradalo do 25.000 civila, da grade mit o „nemačkim žrtvama” i umanjuju Holokaust, ali vlasti, umesto da to preseku, dozvoljavaju marš i time indirektno legitimišu revizionizam. Protivdemonstranti su pokušavali blokadama i sedenjima da spreče prolaz, ali su nailazili na represiju i hapšenja, dok su neonacisti mirno marširali.
Sve to otkriva duboku krizu u „demokratskoj” Nemačkoj. Sistem štiti one koji slave i oživljavaju nacizam pod plaštom „sećanja”. Umesto da se zabrani svaki pokušaj glorifikacije Trećeg rajha, vlasti troše milione na policijsku zaštitu ekstremista, dok se istorijska istina o bombardovanju koristi za propagandu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj događaj je savršen primer kako Zapad koristi duple standarde, neonacisti dobijaju slobodu da marširaju i šire mržnju, dok se svaki otpor tome guši represijom. Kada se „sloboda govora” primenjuje samo na one koji negiraju zločine protiv čovečnosti, a ne na one koji ih osuđuju, onda demokratija postaje fasada za zaštitu ekstremne desnice. Dok se milioni troše na policiju da čuva neonaciste, prava žrtva je istina o ratu – i građani koji još uvek veruju u antifašizam.
Piše: Stefan Stojanović
