Nemci žele snažnu vojsku, ali samo 23 odsto bi uzelo oružje

Velika većina građana Nemačke želi snažnu i dobro opremljenu vojsku, ali je broj onih koji bi u slučaju napada lično uzeli oružje znatno manji. Prema novom istraživanju Centra za vojnu istoriju i društvene nauke Bundesvera, samo 23 odsto ispitanika bilo bi spremno da se oružano uključi u odbranu zemlje.

U istraživanju su učestvovala 2.232 građanina starija od 16 godina, koji su intervjuisani od 20. aprila do 24. maja 2026. godine. Rezultati pokazuju da 87 odsto Nemaca ima poverenja u Bundesver, 64 odsto podržava povećanje broja vojnika, dok se 58 odsto zalaže za veća izdvajanja za odbranu. Uvođenje novog oblika vojne službe podržava 59 odsto ispitanih.

Iza opšte podrške vojnom jačanju kriju se velike razlike kada se postavi neposredno pitanje ko bi lično branio zemlju. Među muškarcima mlađim od 50 godina spremnost da se prihvati oružje iznosi 53 odsto, dok je među ženama svega 15 odsto. Istraživanje pritom nije pokazalo oštru podelu između istoka i zapada Nemačke, iako postoje razlike u odnosu prema Rusiji i vojnoj pomoći Ukrajini.

„Welt“ ukazuje na zanimljivu političku sliku: među mlađim pristalicama SPD-a 52 odsto bi bilo spremno da se oružano uključi u odbranu, kod birača AfD-a taj udeo iznosi 47, a kod CDU/CSU 46 odsto. Najmanja spremnost zabeležena je među biračima Levice, gde bi svega 16 odsto ispitanika uzelo oružje.

Rezultate, ipak, treba posmatrati sa određenim oprezom. Centar koji je sproveo istraživanje nalazi se u okviru Bundesvera i podređen je nemačkom Ministarstvu odbrane, a izveštaj je pre objavljivanja dostavljen resoru ministra Borisa Pistorijusa. Podaci zato pokazuju da nemačka javnost prihvata ponovno naoružavanje zemlje, ali i da između podrške vojsci na papiru i spremnosti za ličnu žrtvu postoji dubok jaz.